Да ли ће Москва узвратити ударцем по Берлину?
Чврст одговор Русије на претње о употреби немачких ракета против руске територије
У понедељак је канцелар Немачке Фридрих Мерц изјавио да су Велика Британија, Француска, САД, а сада и Немачка, укинуле ограничења везана за домет оружја које испоручују Украјини, чиме је Кијеву омогућено да гађа циљеве унутар Русије. Међутим, убрзо након тога вицеканцелар Немачке и лидер Социјалдемократске партије (СДПГ) Ларс Клигбајл демантовао је свог канцелара, наводећи да званични Берлин ипак није мењао своју позицију по питању испоруке оружја Украјини.
Руска реакција није изостала. Портпарол председника Русије Дмитриј Песков изјавио је да изјава немачког канцелара представља „отворено подстицање на наставак рата“ и покушај да се Украјина примора да настави са борбама, што директно онемогућава напоре ка мирном решењу.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова додала је да ће Москва сваки напад на руске објекте немачким ракетама сматрати директним учешћем Немачке у рату на страни Кијева.
У истом тону огласила се и главна уредница медијске групе „Русија данас“ и ТВ канала RT Маргарита Симоњан, која је у свом Телеграм каналу написала да се „у московским кабинетима озбиљно разматра могућност узвратног удара на Берлин“, ако се Немци одлуче да гађају Москву својим оружјем. Према њеним речима, „украјинци нису у стању сами да управљају тим ракетама, што значи да ће то радити немачки војници“.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров оптужио је Немачку за директно увлачење у сукоб и упоредио је ситуацију са трагичним историјским падовима Немачке у 20. веку. Он је позвао немачке политичаре на разборитост и да, како је рекао, „зауставе ово лудило“.
Иако званични Берлин званично избегава ескалацију, према писању немачког листа Bild, Немачка ипак неће испоручити Украјини ракете дугог домета типа Taurus. Та тема се унутар владе сада третира као „табу“. Уместо тога, очекује се нова испорука система Mars-2 (домет до 85 км), као и навођених ракета M30 и M31, мада Русија тврди да успешно неутралише ову врсту наоружања.
Берлин такође разматра индиректно финансирање украјинске војне индустрије, укључујући развој домаћих украјинских крстарећих ракета. Међутим, Bild напомиње да је напредак те индустрије угрожен због интензивних руских удара на украјинске војне објекте.
Слично упозорење као Немачкој, Русија је упутила и Француској. Према речима Лаврова, Француска је фактички у рату против Русије, јер њене ракете користи „нацистички режим у Кијеву“ за нападе на руску територију, најчешће на цивилне циљеве. Он је оптужио Париз за лицемерје јер игнорише људска права на територији Украјине, посебно указујући на забрану руског језика у свим јавним сферама.
У међувремену, Русија и Украјина размениле су најмасовније нападе од почетка конфликта. Украјина је, уочи Дана победе, извршила масован напад беспилотним летелицама, упркос једностраном примирју које је Кремљ најавио. Од 20. до 27. маја, руска ПВО оборила је 2331 украјински дрон, од чега 1465 ван зоне СВО – дубоко унутар руске територије.
Воjни аналитичар Дмитриј Корњев оценио је да је Кијев желео да покаже каква би могла бити цена одсуства мира, али да Украјина и даље нема довољно западног далекосежног оружја и зато се ослања на дронове. „За сада је резултат 1:0 у корист руске ПВО“, закључује он.
Као одговор, руска војска је извршила масовне ракетне и дронске ударе на украјинске војне циљеве и индустријске објекте од 20. до 26. маја. Ударима су обухваћени аеродроми, складишта муниције, радиолокационе станице, фабрике беспилотних летелица и компоненти, као и позиције страних плаћеника.
Само 25. маја, према наводима британског листа Economist, Русија је напала украјинске војне циљеве са 298 беспилотних летелица и 69 ракета. У чланку се истиче да је Русија „обрушила пакао на Украјину“, при чему се скреће пажња на експоненцијални раст производње дронова у Русији – ако је пре годину дана 30 дронова за једну ноћ био рекорд, данас се број мери стотинама.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
