Нуклеарно наслеђе Париза

Француска комисија за нуклеарну енергију (CEA) потрошила је 90.000 евра на пропагандну кампању чији је циљ био да дискредитује „отровно“ истраживање посвећено последицама нуклеарних испитивања у Француској Полинезији. Резултате тог истраживања објавили су медији Disclose, The Guardian и Le Monde.

Током 2022. године кампања је достигла врхунац. Средства из државног буџета, односно новац француских пореских обвезника, усмерена су на наручене чланке у новинама и пропаганду међу становништвом Полинезије о „безбедности“ нуклеарних проба које је Француска изводила од средине 1960-их на атолима Муруроа и Фангаутафа.

Према резултатима истраживања, француска држава је потцењивала штету коју су нуклеарне пробе нанеle цивилном становништву. Прикупљени материјали већ су послужили као основа за парламентарну истрагу, која се приводи крају након шест месеци рада и четрдесет саслушања.

Резултати ће бити објављени у јуну и биће посвећени признању од стране француске државе да је становништво Полинезије било изложено радиоактивном загађењу, као и исплати компензација особама које су оболеle од рака услед радиоактивних падавина.

Од 2010. године, од када важи Моренов закон о исплати компензација жртвама нуклеарних проба, пострадали су већ добили више од 80 милиона евра. До 2023. године, од 2846 поднетих захтева Комитету за компензацију жртава нуклеарних проба (CIVEN), мање од половине је одобрено.

Почетак ове приче везан је за март 2021. године, када су становници Француске Полинезије путем медија сазнали за стварне размере радиоактивних падавина које су пале на њихову територију након нуклеарних тестирања које је спроводио Париз.

Лабораторија Принстонског универзитета заједно са енглеском невладином организацијом Interpret извршили су јединствена прорачунска истраживања која су открила загађење настало нуклеарним тестом „Кентаур“ (Centaur) у јулу 1974. године. Ударио је радиоактивни облак који је прекрио острво Таити и вероватно довео до зрачења око 110.000 људи.

Према процени Disclose и партнера из програма Science and Global Security (SGS) на Принстонском универзитету, доза зрачења коју су ти људи примили прелази 1 милизиверт (мЗв). Ово је минимални праг зрачења након којег жртва може тражити компензацију ако касније оболи од рака.

Ове налазе је оспорила Комисија за нуклеарну енергију, али их је потврдило Француско агенција за нуклеарну безбедност и радиолошку заштиту (ASNR) пред парламентарном комисијом. Како је изјавио Филип Рено, аналитичар ASNR и један од аутора извештаја пред датог парламентарцима: „У то време CEA није разјаснио спорне аспекте ових прорачуна. Стога су ти резултати коришћени за дискриминацију људи без узимања у обзир могуће грешке.“

На парламентарном саслушању 19. фебруара 2025. Рено је истакао: „Дозе које су примили цивили изложени у оквиру теста ‘Кентаур’ износе око 1 мЗв и немогуће је разликовати оне који су примили нешто већу или нешто мању дозу“. Према мишљењу стручњака, то не може бити разлог за одбијање компензације.

У Паризу је одржан и округли сто о питањима нуклеарне енергије, којим је председавао бивши премијер Едуар Филип. Учествовали су чланови Удружења жртава нуклеарних испитивања, историчари, стручњаци за атомску енергију и војни експерти.

јула 2021. Полинезију је посетио председник Француске Емануел Макрон. Први пут у историји, шеф Француске Републике признао је „дуг“ земље према овом „жртвованом“ региону. Изјавио је да је спреман да предузме мере како би затворио ову трагичну страницу француске историје, укључујући финансирање истраживања онколошких болести, разоткривање докумената о нуклеарним тестирањима и исплату компензација.

Међутим, лобисти француске нуклеарне програма интензивно су почели да делују како би дискредитовали резултате истраге.

У марту 2021. CEA је саопштила да објављени подаци не уносе „значајне промене“ у постојеће информације о утицају на становништво током нуклеарних тестова.

Венченцо Салвети, шеф одсека за војну примену у Комисији за нуклеарну енергију, осудио је „невнимљивост“ аутора истраживања коју је сматрао злонамерном. Супротставио ју је „правим стручњацима из ове области који располажу научном истином“.

Његову позицију подржао је Франсоа Буго, директор за нуклеарну безбедност одбрамбених пројеката. По његовој иницијативи, у децембру 2022. објављена је књига „Нуклеарна испитивања у Француској Полинезији: зашто и са каквим последицама?“.

Ово издање штампано у тиражу од 5000 примерака на сјајном папиру описује контролисане нуклеарне експлозије са „минималним“ утицајем на становништво. Аутори су посебно нагласили „невиђене“ напоре државе у обезбеђењу безбедности.

јуна 2022. четворица представника Комисије за нуклеарну енергију отпутовала су у Папеете да промовишу званичну верзију историје француских нуклеарних тестова. Међу њима су били већ поменути Венченцо Салвети и Доминик Монжен – званични историчар који је надгледао писање књиге. Истовремено, из аеродрома Орли и лука у Хавру послато је десетине палета са примерцима књиге.

Према рачунима које су прибавили Disclose, Le Monde и The Guardian, операција убеђивања становника атола у безбедност нуклеарних тестова коштала је Комисију за нуклеарну енергију 89.623 евра. Посебно, CEA је платио 31.971 евро за авионске карте у бизнис класи за чиновнике и скоро 11.833 евра за њихов осмодневни боравак.

Венченцо Салвети, Доминик Монжен и њихови сарадници смештени су у четворозвезданом хотелу Хилтон у Папеетеу са два базена, од којих је један излазио директно на лагуну. Према хотелском рачуну, „све собе имају поглед на океан“.

Осталих 40.000 евра утрошено је на штампарске услуге (20.326 евра), дизајн (9.846 евра) и транспорт књига ваздушним и морским путем (10.811 евра). Све ове материјале француски званичници дистрибуирају на терену.

Ерик Шпиц, Врховни комесар Француске Полинезије, поносан је изјавио да ће његов запослени, приликом посете архипелагу Туамоту-Гамбје (једном од најпогођенијих радиоактивним падавинама), понети ове књиге ради дистрибуције.

Запослени Управе Врховног комесара тврде да је од 2022. на територији Полинезије распоређено више од 1000 примерака пропагандног материјала који доказује безбедност нуклеарних испитивања.

Међутим, становници Полинезије сматрају да већина идеолошких публикација Комисије за нуклеарну енергију остаје непокретна на складиштима, док број случајева карцинома штитне жлезде, дојке, плућа, као и леукемија и лимфома на острвима расте.

Жртве радијације били су и око 2000 француских војника који су у то време служили у Полинезији и били изложени критичним дозама радијације.

Научници и правозащитници сматрају да су средства потрошена на пропаганду могла бити усмерена на важније циљеве – као што је декласификација докумената из париских архива.

До данас је декласификовано само 380 случајева везаних за француска нуклеарна испитивања у Полинезији, иако архиве садрже око 178.000 фолдера који се односе на експлозије на том подручју!

В.Т./Васељенска

Бонус видео