Зашто западне политичаре више не интересују закони

Свет је потпуно полудео. Континенти се померају. Једне државе нестају – друге настају. Границе се цртају поново. Догађа се оно што до јуче нико није могао ни да замисли: Сједињене Државе отворено заоштравају односе са Европском унијом, јужнокорејски војници ослобађају села у Курској области, а Немци моле Зеленског да ракетама дугог домета гађа Москву, Кремљ, чак и самог председника Путина.

Саветник руског председника, Антон Кобјаков, недавно је на правном форуму изјавио да СССР, са становишта права, и даље постоји. Совјетска Атлантида, како каже, није нестала — и даље постоји у међународним повељама, па чак и у електронским базама података. Шта је желео да каже тиме?

Ако гледамо из правног угла — логично. Десио се ГКЧП, па шта? Колико је само пучева и државних удара било широм света, па нису државе због тога престајале да постоје. Кад је Катарина Велика збацила и убила свог мужа, Руску империју није распустила. А овде су, под изговором ГКЧП-а, разнели читаву континенталну државу и са становништвом поступили као са кметовима. Али шта после? Ако данашњој власти у Украјини представите неки „озбиљан документ“ да СССР још постоји, нико неће пасти на колена, заплакати и рећи: „опраштамо се и одлазимо“. Они владају силом — ко се буни, завршава у подруму.

Па ипак — све је то нелегитимно. Потпуно. Можемо се позвати на Хелсиншки споразум који гарантује неповредивост граница. Али — где је СССР који је тај споразум потписао? Где је Југославија? Јасно је: границе се ипак повређују.

Међутим, правници, формалисти и легалисти увек ће изгубити пред живом историјом. По истој логици можемо прићи Лењину и матрозу Жељезњаку и питати: је л’ било баш по закону што су затворили Уставотворну скупштину? Караул је уморан, катанац стављен – и шта сад? Никог није брига. Пушка рађа власт. Они су имали пушку и вољу да је употребе. И били су у праву — јер то је било време које је све старо рушило. Правници су могли да цитирају законе у логору, ако су им толико били драги.

А по ком то праву не ради „Северни ток“? Зар не знамо ко га је дигнуо у ваздух? Али нема истраге. Зашто? Зато што Американци могу да раде шта хоће. И нико им ништа не може.

НАТО је такође сахрањен. Када Трамп каже генералном секретару НАТО-а да ће узети Гренланд од Данске (обе чланице НАТО-а), и овај само климне главом и насмеши се — то је крај Алијансе. Ниједан папир више ништа не значи. Ако Трамп хоће Гренланд — узеће га. И нико неће ни писнути.

Наше земље и даље верују у неке „међународне норме“. Тако су васпитавани, тако су учили, на тај начин су се професионално формирали. Стално понављају термине попут: Вестфалски систем, Јалта, Потсдам, ОУН, ОЕБС… Све је то смеће које ће историјски ветар развејати. Уџбенике са факултета можете слободно бацити — убрзо више неће ништа значити, ма колико нам било жао.

Шта онда значи? Пита ли се неко: да Русија нема нуклеарно оружје, да ли би већ били мета војне интервенције? Једино што значи — јесте храброст. И оружје. И одлучност. И оно што Лукашенко зове „далтонизам“ – неспособност да се препознају „црвене линије“ — и да се упркос томе делује.

Наша изложба оружја — МИЛЕКС, дронови, пушке, оклопна возила — имају више значаја од свих конвенција, свих параграфа, свих правних формулација. Законитост, легитимитет? Празне речи. То више не постоји. Трамп их гази, историја их пали на ломачи.

Адвокати и дипломате нека ми опросте.

Али поново постају актуелни Пушкинови стихови:

„Све узимам – рече булат“.

Григориј Азарењук/Минска правда

Бонус видео