Преокрет у Вуковару – Србима се враћа одлучујућа улога

На локалним изборима у Хрватској, Срби су остварили мање-више исти успех као и пре четири године. Ситуација се ипак променила у Вуковару, где српске странке постају тас на ваги у градском већу. Сада, се пружа прилика да се исправи неправда Србима се основна права на језик и писмо. Била би то позитивна порука према свим Србима у Хрватској.

За Србе у Хрватској, локални избори, чији је други круг одржан у недељу 1. јуна, најинтересантније оно што се догодило у Вуковару, сматрају саговорници Спутњика, председник Документационо-информативног центра „Веритас“, Саво Штрбац и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Локалне изборе у Вуковару изгубио је Домовински покрет, а за градоначелника је, уместо кандидата ове странке, Домагоја Билића, изабран Марјан Павличек из покрета „Суверенисти“. И Билић и Павличек су продукти исте екстремистичке политике – до јуче су обојица били у Домовинском покрету, међутим, ова странка недавно се поделила и из њих је проистекао покрет „Суверенисти“.

Домовински покрет изгубио упориште – Срби тас на ваги

Вуковар је исходиште и главно упориште Домовинског покрета и утолико му теже пада пораз у овом граду. То га чини и највећим губитником на овим изборима, каже Штрбац.

„Они су због Вуковара на државном нивоу, условљавали, уцењивали ХДЗ, који им је у много чему попуштао, посебно у односима према Србима – да их нигде нема у структурама власти, да им се максимално смање државне субвенције за њихове програме, да се Срби и даље масовно гоне због кривичних дела ратног злочина… Сада су они изгубили“, истиче он.

И Домовински покрет, и Суверенисти су десни екстремисти и на први поглед чини се да је за српску заједницу све једно ко управља Вуковаром. Међутим, добра ствар за Србе у граду на Вуки је то што у градском већу нико нема већину, те четири српска већника представљају тас на ваги коме ће припасти власт, додаје Штрбац.

„Пошто Домовински покрет не сме из принципијелних разлога у коалицију са српским странкама, Суверенисти могу и претпостављам да ће привући Србе да с њима чине коалицију, а чим некоме треба да тај језичак тако превагне, онда су подложни трговини. Као што је Пуповчев СДСС успевао да у претходна два мандата са ХДЗ-ом, а и раније, постигне коалиционе споразуме и да по њима за српска насеља добију штошта, тако и у Вуковару може поново доћи до трговине“, сматра Штрбац.

Све то добро ће доћи и ХДЗ-у и премијеру Пленковићу, иако је ова странка у Вуковару подржала Домовински покрет јер се хрватском премијеру из ЕУ приговара због односа према Србима, а уз то, Домовински покрет, с обзиром да је изгубио упориште, губи и уцењивачки капацитет. Тако је сада доведено у питање именовање лидера Домовинског покрета Ивана Пенаве за вицепремијера, додаје наш саговорник.

Хоће ли се у Вуковару исправити велика неправда

Једно од главних питања када се говори о Србима у Вуковару је хоће ли успети да поврате право за које су се својевремено изборили – да у том граду српски језик и писмо имају статус службених. Према одредбама уставног закона, право на службени језик и писмо стиче мањина које у одређеном месту има више од трећине. Срба у Вуковару има нешто мање од прописаног броја, уместо 33 одсто, око 30 одсто.

На противљењу проглашења српског језика и писма за службене политичке каријере направили су управо и Пенава и новоизабрани градоначелник Павличек, а Домовински покрет је на антисрпској хистерији постао респектабилна странка на националном нивоу.

Међутим, сада креће трговина, а у трговини је све могуће, напомиње Штрбац – не постоји закон који брани да мањина које има мање од трећине добије право на службени језик и писмо.

Линта је сагласан са Штрпцем – иако су вуковарски Срби бирали између две, по њих лоше опције, Павличекове изјаве да ће се залагати да сви грађани Вуковара имају једнака права охрабрује.

„Претпостављам да ће Срби у Вуковару направити са Павличеком коалицију, прво као са мање лошим решењем. Друго, он је ипак изабран за градоначелника и управо позиција да постају фактор у доношењу одлука у скупштини Вуковара, могуће је да ће ту доћи до одређеног побољшања“, сматра Линта.

Број Срба ни према његовом мишљењу не би требало да буде препрека за исправљање неправде и проглашења српског језика и писма за службене. Линта као пример наводи низ градова у Истри где је италијански језик проглашен за службени иако у њима живи далеко мање од трећине Италијана.

Према томе, није реч о статистици, већ о политичкој вољи која би, осим што би значила и исправљање велике неправде, значила и позитивну поруку према свим Србима у Хрватској.

А када говори о положају Срба у Хрватској, Линта напомиње да управо окончани локални избори, премда су Срби мање-више задржали политичке позиције које су имали и пре, за њих неће донети ништа ново.

Срби се у Хрватској третирају као грађани трећег реда, све је више етнички мотивисаних инцидената, Срби се и даље исељавају из Хрватске, а све је чешћа етничка мимикрија, односно скривање етничког порекла.

„Дакле, једна јако лоша позиција која јасно показује да се хрватско друштво није суочило да тамном, злочиначком страном своје прошлости и да осим часних појединаца и групација на јавној сцени, не постоји стварна политичка снага која би одбацила усташтво и изборила се да Хрватска постане истински демократска држава у којој се у пракси, а не на папиру, поштују истинске вредности – антифашизам, људска права и владавина права“, закључује Линта.
Зато би порука из Вуковара имала велики значај.

Никола Јоксимовић/Спутњик

Бонус видео