У Пентагону ће стварати виртуелне пандемије… да би боље организовали оне стварне

пандемије

(фото:Илустрација)

DARPA тражи технологије способне да предвиде механизме ширења болести – где год и како год могу. Пентагонска агенција DARPA објавила је позив за достављање информација (RFI) под називом „Могућности проширеног моделирања епидемија“ (DARPA-SN-25-72). У овом документу траже се идеје од научноистраживачке и технолошке заједнице у вези са напредним алатима за симулацију заразних болести – како би се унапредило разумевање њихове динамике и повећала припремљеност на будуће ванредне ситуације у области јавног здравља.

„Овај позив за информације представља обавезу DARPA-е да унапреди високо резолуционе, скалабилне и прилагодљиве технологије моделирања, које могу предвидети развој болести, оптимизовати стратегије интервенције и заштитити како цивилно становништво, тако и војску“, стоји у документу.

DARPA тражи технологије које ће са хируршком прецизношћу моћи да предвиде механизме ширења болести међу људима, градовима, регионима и континентима. Америчка војска жели што детаљније да разуме сваки аспект епидемијског процеса — од инкубационог периода до еволуције вируса, од појаве „суперширитеља“ до демографских чинилаца смртности. У документу се наводи да агенцију занимају и „природни“ и „вештачки створени“ инфективни агенси.

У суштини, реч је о ситуацији у којој змија уједа сопствени реп.

Раније су амерички војни биолози спроводили теренска истраживања, наводно с циљем да се предупреде зоонозне епидемије међу животињама.

28.маја 2021. године у Бишкеку је одржана конференција под називом „Санитарне станице Пентагона: систем биолабораторија на постсовјетском простору“, на којој су учествовали представници организација из Русије, Киргизије, Казахстана, ДНР, САД и Израела.

На конференцији је указано на чињеницу да Пентагон у последње време у својим биолабораторијама у Централној Азији спроводи пројекте преласка заражених животиња локалне фауне, носилаца смртоносних вируса, на територије суседних држава. Посебно се помињу камиле. Раније је на порталу „Ехо Казахстана“ објављено да се у тим биолабораторијама спроводи пројекат под називом „Камиле као биочувари: ризик од преноса вируса са камиле на човека“. Тај пројекат реализује се у Казахстану и Таџикистану, уз учешће локалних стручњака, а надгледа га агенција DTRA при Пентагону. У извршењу су ангажовани и казахстански Научноистраживачки институт за проблеме биолошке безбедности, Централна референтна лабораторија у Алма-Ати, Институт за биобезбедност Таџикистана, Универзитет у Дејвису (САД), Амерички војномедицински истраживачки центар и Медицинска школа Duke–NUS у Сингапуру.

Још крајем 1991. године, амерички Конгрес је одобрио Програм за заједничко смањење претњи (Cooperative Threat Reduction – CTR), познат и као програм Нан–Лугар, који реализује DTRA. Русија је тиме окружена десетинама референтних лабораторија под контролом Пентагона. Поред Украјине, оне се налазе у Азербејџану, Јерменији, Грузији, Казахстану, Киргизији, Молдавији и Узбекистану.

О томе да се у пентагонским биолабораторијама развија биолошко оружје говоре и сами амерички научници. Аутор Закона о забрани биолошког тероризма из 1989. (BWATA), професор међународног права на Универзитету Илиноиса, Френсис Бојл, изјавио је да је око 13 хиљада научника у 400 лабораторија у САД и иностранству ангажовано на стварању нових, офанзивних, смртоносних микроорганизама отпорних на вакцине.

У видео-снимку од 12. априла 2023. године, који је објавио China Daily, тврди се да се биолабораторија у Казахстану налази под управом САД и да спроводи тајна биолошка истраживања преноса вируса са камила на људе, с циљем да се нашкоди Кини, јер камиле као трансграничне животиње редовно мигрирају из Казахстана у Кину.

„Американци су се заинтересовали за камиле јер се путем њих лако може замаскирати употреба биолошког оружја као природна епидемија. Камиле, такозвани ‘бродови пустиње’, омогућавају нагле промене у пуловима вируса који циркулишу међу камилима, домаћим животињама и слепим мишевима. Једноставније речено – идеални су носиоци зооноза међу локалном фауном и згодни ‘контејнери’ за ширење вештачки модификованих вируса. Већ је доказано да су камиле природни резервоар блискоисточног респираторног синдрома (MERS-CoV). Поред тога, познато је да камиле носе и неколико ‘изабраних агенаса’, попут вируса Крим–Конго хеморагичне грознице (CCHF), вируса крпељског енцефалитиса и бактерије Coxiella burnetii која изазива Q грозницу“, пише генерал-мајор ветеринарске службе В. Ветров у часопису „Армијски зборник“.

Казахстан је изабран за реализацију ових пројеката јер има научну инфраструктуру за слична истраживања, али и због тога што располаже са преко 200 хиљада камила. Земља се гранични и са Кином и са Русијом – што омогућава пренос зараза преко инфицираних животиња у Алтајски крај и Астраханску област Русије, али је вероватнија мета ипак Синђијанг–Ујгурски аутономни регион или Унутрашња Монголија у Кини.

У тим областима камиле узгајају локалне мањине – Ујгури, Казаси и Киргизи – којима оне представљају главни извор прихода.

Координациони центар за проучавање патогена код камила јесте амерички Национални центар за биотехнолошке информације (NCBI).

У последње време, чини се да се амерички војни биолози окрећу експериментима над средњоазијским коњима.

У пролеће 2023. године швајцарско научно издаваштво MDPI објавило је рад под називом Horses as Sentinels for the Circulation of Flaviviruses in Eastern–Central Germany („Коњи као биочувари циркулације флавивируса у источној и централној Немачкој“).

Како се испоставља, проучавањем коња као преносилаца зооноза које се могу пренети и на људе већ годинама се бави исти амерички центар NCBI, који блиско сарађује са DTRA-ом, представљајући војне пројекте као научна истраживања.

Необично угинуће говеда у Бурлинском рејону Западно-Казахстанске области током прошле године, где су страдале стотине крава, изазвало је озбиљне сумње у улогу америчких биолабораторија у тој земљи. Посебно је сумњиво што је до масовног помора дошло након вакцинације коју су обавили локални ветеринари. До данас није откривено која је смртоносна вакцина примењена над животињама.

У последњим годинама америчка војска као да води прави биолошки рат против животиња на територији Казахстана. Беспримерна угинућа коња и крава то недвосмислено потврђују.

Спорови око порекла коронавируса COVID-19 могу се, чини се, окончати. Вирус је вештачки створила међународна група научника на територији САД још 2015. године. У њој је било 12 америчких виролога, два кинеска стручњака из Вуханског института вирусологије и један швајцарски научник са Института биомедицине у Цириху.

Групу је предводио Vineet D. Menachery, доцент неколико америчких универзитета, чије је главно место рада Национална лабораторија у Галвестону (Galveston National Laboratory – GNL), при Тексашком универзитету.

9.новембра 2015. у угледном часопису Nature Medicine објављен је рад под насловом A SARS-like cluster of circulating bat coronaviruses shows potential for human emergence („САРС-сродан кластер коронавируса код слепих мишева показује потенцијал за појаву код људи“). Први аутор у раду је Vineet D. Menachery.

У публикацији стоји:

„Користећи систем обрнуте генетике за SARS-CoV2, створили смо и истражили вирус-химеру, који изазива налет коронавируса SHC014 код слепих мишева, уграђеног у адаптирани SARS-CoV скелет за мишеве.“

Напомена: метод обрнуте генетике подразумева манипулацију појединачним генима – у суштини методом покушаја и грешака. Вирус-химера је хибридни вирус добијен комбиновањем фрагмената нуклеинских киселина …још 2015. године, у оквиру заједничког истраживачког пројекта Универзитета Северне Каролине (UNC), Института Вухан (WIV) и организације EcoHealth Alliance. Тада је у часопису Nature Medicine објављен рад у којем се описује стварање химеричног коронавируса, добијеног комбиновањем шиљастог протеина (spike protein) коронавируса из шишмиша (SHC014) са кичмом вируса SARS-CoV.

Иако су тада неки научници упозоравали да се таква врста експеримената — позната као „gain-of-function“, односно „успостављање нових функција“ — може отети контроли, истраживања су настављена. Најмање 3,1 милиона долара преко организације EcoHealth Alliance, чији је председник Питер Дашак, пребачено је из америчког Националног института за здравље (NIH) ка Институту за вирусологију у Вухану.

Није случајно што се у позиву DARPA-е за симулацију епидемија изричито помињу и „природни“ и „вештачки створени“ инфективни агенси. Јер ако можете симулирати развој „виртуелне“ пандемије — на основу вештачки генерисаних патогена, чије понашање програмирате унапред — онда можете и планирати стварну.

Другим речима, не ради се више само о одбрани од непознатих вируса, већ и о вежбању сценарија у којима је познат и вирус и његова динамика. Све је унапред дизајнирано. То није биобезбедност, већ биостратегија.

Ако је некадашњи маневар „Event 201“, одржан у октобру 2019. године, изгледао као пука вежба (у којој се „случајно“ симулирао избијање коронавируса неколико месеци пре стварне пандемије), нове DARPA иницијативе могу постати оперативни део биолошке тактике.

Како то описује генерал-мајор Ветров: „Све чешће видимо да се природа користи као покриће за ширење инфективних агенаса. Заразне болести се представљају као непредвидиве природне појаве, иако постоји читав механизам у сенци — који их производи, модификује, моделира и на крају пушта у промет.“

Уколико Пентагон буде могао да „врти“ безброј симулација у реалном времену, прилагођених било ком региону или популацији, то значи да ће моћи и да моделира тачно одређене последице: колико жртава, који демографски слој, колико дуга изолација, како утиче на економију, како на изборе… и како управљати страхом.

DARPA каже да је све то „ради добробити човечанства“.

Али можда најбоље да питају коње. Или камиле.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео