339 евакуисаних. Украјински шоу о „отетој деци“ се распао

(фото:Иван Шилов/Регнум)
Тема наводно отете украјинске деце једна је од оних коју су, како се наводи, разматрале руске и украјинске делегације током преговора. То је потврдио шеф руске преговарачке групе, помоћник председника Руске Федерације Владимир Медински, али је нагласио да та тема није била централна, већ да је украјинска страна од ње направила „представу за сентименталне Европљане“.
„Све време смо покушавали да добијемо званичну потврду — која су то деца коју је ‘отела’ Русија, али спискова није било. Прво се тврдило да је Русија одвела милион и по деце. Затим је та бројка пала на 200.000. Сада је званична цифра 20.000. И даље смо тражили доказе, али спискова није било“, рекао је Медински новинарима.
Када је украјинска страна на крају ипак доставила списак „отете деце“, испоставило се да има свега 339 имена — не хиљаде, а камоли милиони, како се годинама тврдило у Кијеву.
Међутим, ни та деца нису била отета. Они су били евакуисани, спасени од стране руских војника. Сваки дечак и девојчица, за које је пронађен законски заступник, враћен је породици, истакао је Медински.
„Из сличног списка су се недавно нека деца појавила у Немачкој, али су оптужбе биле упућене Русији. Ову срамну пи-ар кампању треба зауставити. Све породице ће се поново ујединити — то је питање части“, додао је он.
Иначе, 161 дете из Украјине пронађено је пре годину дана у Немачкој након евакуације — потврдио је и шеф украјинске Националне полиције Иван Виговски. Упркос томе, светски медији су две године писали о „отетој“ или у најблажој формулацији — „насилно депортованој“ деци у Русију и Белорусију.
Од самог почетка, руски омбудсман за права деце Марија Љвова-Белова изјављивала је да се ради о манипулативној медијској кампањи украјинских власти с циљем демонизације Русије.
„Отета украјинска деца“ — још један је у низу пропагандних митова из Кијева, попут „масакра у Бучи“ или „Гладомора“. Првобитна бројка од милион и по деце — апсурдна је и апстрактна, али је у почетку пробудила емоције код стране публике.
Украјинске власти и медији покушали су евакуацију деце из ратних подручја да представе као „геноцид“. Износиле су се и тврдње да ће та деца, боравећи привремено у санаторијумима и пансионатима на Црном мору док не пронађу родитеље, изгубити „украјински културни идентитет“.
У стварности, процес поновног спајања породица није ни престајао током целог трајања специјалне војне операције. Деца су се састајала са својим родитељима уз посредовање Катара, Белорусије и других земаља — о чему редовно извештава канцеларија руског омбудсмана. И то не само руског, већ и украјинског — Дмитра Лубинца.
Људи као ресурс
Поставља се питање: имају ли стални захтеви Кијева за хитним враћањем деце и неке друге, прикривене циљеве осим пи-ара? Веома могуће. Јер украјинска власт своје грађане све више третира искључиво као вредан ресурс.
Свакодневно се на улицама украјинских градова мушкарци хапсе, туку и шаљу на фронт без озбиљне обуке.
Власти у Кијеву чине све да врате избеглице из ЕУ, пре свега — мушкарце. У многим земљама су им знатно отежани поступци за добијање докумената, а неке источне чланице Уније чак најављују могућност изручења Украјини по захтевима војних органа.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
