Белорусија, Кина и закони физике у међународним односима

Белорусија и Кина настављају да развијају односе и продубљују сарадњу у складу са главним „законом физике“ у међународним односима: ако се за суверене државе затварају могућности на једним правцима, оне ће упорно тражити алтернативе на другим.

У периоду од 2. до 4. јуна 2025. године председник Белорусије Александар Лукашенко боравио је у званичној посети Народној Републици Кини. У последњих неколико година сусрети на највишем нивоу између Минска и Пекинга изазивају све већу пажњу – како на постсовјетском простору, тако и у западним земљама. Иако ова посета није изазвала исти медијски одјек као она из фебруара 2023. године, када су готово сви светски медији пратили Лукашенкову посету Кини, ни садашњи сусрет с кинеским председником Си Ђинпингом није прошао незапажено.

Посебну пажњу изазвала је и чињеница да је посета објављена само неколико сати пре Лукашенковог лета за Кину, што је изазвало изненађење. Ипак, ово није први пут да се такве посете организују „у ходу“ – и децембра 2023. Лукашенко је путовао у Кину без претходне најаве. Оно што је ову посету учинило посебном јесте њен необичан дипломатски статус – сам белоруски председник назвао ју је „породичним састанком у уском кругу“, без коришћења уобичајених термина као што су „државна“, „званична“ или „радна“ посета.

Шта заправо значи овакав формат састанка? Шта је било на дневном реду? Зашто је велики део разговора обављен далеко од камера?
Та питања заокупљају пажњу аналитичара и јавности. У овом, већ петнаестом, Лукашенковом боравку у Кини, погледаћемо стратешке аспекте све садржајније сарадње Белорусије и Кине.

Толико удаљени, а опет толико заинтересовани једно за друго

Иако географска удаљеност између Минска и Пекинга износи више од 6.500 километара, сарадња две земље последњих година значајно се интензивирала. Иако културне и историјске везе нису јаке, економски и геополитички интереси спајају Белорусију и Кину све чвршће.

За Кину, Белорусија је важна пре свега због свог географског положаја – као кључна копнена веза између Кине и Европске уније. Белорусија се граничи с ЕУ и поседује добро развијену железничку и путну инфраструктуру. То је чини идеалним улазом у Европу за кинеске компаније, посебно од 2014. године, када је украјинска криза пореметила стабилност и смањила инвестициону атрактивност Украјине.

Као резултат тога, трговинска размена између Белорусије и Кине је у последњих десет година порасла скоро пет пута, са 1,8 милијарди на 8,4 милијарде америчких долара.

Додатни разлог за интерес Кине је и чланство Белорусије у Евроазијском економском савезу (ЕАЕУ) и Савезној држави с Русијом, што омогућава извоз производа из Белорусије без царина у друге земље овог савеза. То Белорусију чини не само транзитном тачком ка ЕУ, већ и производном платформом за кинеске инвестиције на читавом простору ЕАЕУ.

Белорусија, с друге стране, сарадњом с Кином добија економске, али и безбедносне користи. У оквиру кинеске иницијативе „Појас и пут“, белоруске власти су нагласиле транзитни потенцијал земље. Такав положај чини Белорусију значајном кариком у евроазијским производним и логистичким ланцима, што повећава интерес спољних актера за стабилност у самој Белорусији.

Поред тога, кинеске инвестиције и технолошка сарадња помажу Белорусији да диверсификује своју економију и спољну политику.

Симбол све тешње сарадње јесте индустријски парк „Велики камен“ код Минска, који је покренут 2014. године као највећи кинески индустријски парк изван Кине. Председник Си Ђинпинг га је назвао „бисером Пута свиле“. Данас парк има статус слободне царинске зоне у оквиру ЕАЕУ и окупља инвеститоре из Кине, Белорусије, али и из западних земаља.

У августу 2015. Лукашенко је потписао специјалну директиву о развоју односа с Кином, што је био преседан у белоруском правном систему, јер су се директиве дотад тицале искључиво унутрашње политике. Годину дана касније усвојен је и план за диверсификацију извоза, где Кина добија централну улогу.

Политичке турбуленције 2020-их – још ближа сарадња

Средином 2010-их сарадња између Белорусије и Кине се развијала у релативно повољном међународном окружењу, упркос све јачој конфронтацији Русије и Запада. Односи Белорусије и ЕУ су чак били у успону током 2016–2020. године.

Али од краја 2020. године, након председничких избора у Белорусији и пандемије COVID-19, све се мења. Запад уводи санкције, а контакти са белоруским властима своде се на минимум. Руски рат у Украјини од фебруара 2022. године само је продубио изолацију Белорусије са западне стране. Границе на западу и југу државе практично су затворене или озбиљно ограничене.

У таквом контексту, многи су предвиђали да ће Кина смањити интересовање за сарадњу са Минском. Али, реалност је показала супротно. Уместо да се удаљи, Кина је 2022. године подигла однос са Белорусијом на ниво „свеобухватног стратешког партнерства при свим временским условима“ – што је највиши ниво билатералних односа у кинеској дипломатској пракси.

Кина је убрзо постала други највећи трговински партнер Белорусије, одмах после Русије, а белоруски извоз у Кину је наставио да расте, упркос санкцијама и кризи.

ЗАКЉУЧАК: Закон физике у међународним односима

Ако се један пут затвара, други се мора пронаћи. Управо то правило, налик физичком закону, важи и у дипломатији. Белорусија, окренута Истоку у условима западне изолације, проналази у Кини не само економског партнера, већ и геополитичку подршку за очување сопственог суверенитета и развоја у измењеним условима светског поретка.

В.Т./Васељенска

Бонус видео