Илегалне промене документа Милошевић–Ахтисари–Черномирдин

(фото:А.Васиљевић/Политика)
Ниједна одредба која предвиђа поштовање и остваривање националних и државних интереса Србије и српског народа није спроведена, нити испоштована.
Годишњица усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности УН 1999. године навршена је јуче, а овом документу претходили су Кумановски војнотехнички споразум, потписан 9. јуна и документ Милошевић–Ахтисари–Черномирдин од 3. јуна. На 26. годишњицу ових догађаја, који су били услов за прекид агресије НАТО-а, бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић истиче да је неспорно да је Србија (СРЈ) поодавно извршила све своје обавезе из тих докумената. „У међувремену Србији су наметнуте многе тешке обавезе изван, чак и супротно тим документима. Кључну улогу у наметању неприхватљивих уступака играла је ЕУ и лидери њених најмоћнијих чланица. Они најгрубље злоупотребљавају заинтересованост Србије за чланство у ЕУ као полугу за изнуђивање одрицања Србије од легитимних државних и националних интереса. Истовремено, под патронатом кључних чланица ЕУ и НАТО, сепаратистичка врхушка из Приштине, једнострано је октроисала низ илегалних одлука и промена на терену грубо кршећи резолуцију СБ УН 1244, друга међународноправна документа, као и Устав Србије”, наглашава Живадин Јовановић за „Политику”.
Оцењује да ниједна одредба поменутих и других правно обавезујућих докумената који предвиђају поштовање и остваривање националних и државних интереса Србије и српског народа није спроведена, нити испоштована и наводи примере најважнијих кршења. На првом месту су одредбе о потврђивању суверенитета и територијалног интегритета Србије (као правне следбеници СРЈ), као и одредбе о непроменљивости међународно признатих граница држава региона. Затим је ту и кршење тачака које се односе на демилитаризацију. „На делу државне територије Србије која ја привремено под мандатом СБ УН, без одобрења СБ УН, формирају се, обучавају и наоружавају илегалне оружане снаге, следбеника терористичке ОВК, које се чак укључују и у војне вежбе НАТО-а, са експанзионистичким претпоставкама”, упозорава Јовановић.
Истиче да је трећи пример спречавања слободног, безбедног и достојанственог повратка око 250.000 Срба и других не-Албанаца, протераних под мандатом Унмика и Кфора. Затим, истиче Јовановић, следи и чињеница да се четврт века после, етничко чишћење Срба, под притисцима и насиљем сепаратистичких институција наставља и убрзава, без заштите угрожених људи са било које стране. Као пету тачку, Јовановић издваја и то што, како наводи, Кфор, односно, НАТО, опструишу спровођење одредбе из Резолуције СБ УН 1244, и других докумената о враћању договорених контигената Војске Србије и полиције Србије, ради распоређивања, поред осталог, на важније међународне граничне прелазе према Албанији и Северној Македонији, као и код споменика српске духовности и културе.
Шести пример је чињеница да су одредбе о гарантовању једнаког безбедносног окружења претворене у завесу иза које се одвија систематско застрашивање Срба, узурпација њихових поседа, све до арбитрарног лишавања слободе и физичког прогона, посебно, младих. „У тим условима треба да буду јасни задаци и обавезе надлежних државних институција и, посебно, српске дипломатије. Немамо право да ћутимо и тактизирамо, јер су на суверенитет, интегритет, достојанство нације, слобода у безбедност грађана изнад свих других”, наглашава Јовановић. Оцењује да није тачно да кључне чланице НАТО-а и ЕУ имају другачије ставове од ставова Србије о Косову и Метохији. „Тачно је да су лидери тих земаља против виталног националног и државног интереса Србије. Шта су друго њен суверенитет, интегритет и идентитет. У крајњој линији – питање је да ли су лидери тих земаља заинтересовани за опстанак Србије као старе европске државе и српског народа као равноправног политичког фактора?”, наводи Јовановић.
Указује да „уместо жалби шта нам раде и дефетизма на игнорисање српских животних интереса морамо пронаћи учинковитије, активне одговоре које ће и други разумети и уважити”. За почетак, то је захтев за извршење свих неизвршених обавеза према Србији и српском народу утврђених правно општеобавезујућим документима. „Кадгод неко одбије, онда поновити исто, без изражавања бланко лојалности било коме”, каже Јовановић. Предлаже и припремање „нонпејпера” са комплетним листом одлука и промена од 1999. до 2025, које по оцени Србије представљају једнострано кршење резолуције СБ УН 1244 и других правно обавезујућих докумената и циркулусату свим чланицама УН, ОЕБС-а, СЕ, Брикса. Такође, сматра да је потребно тражити реституцију и интензивирати оторитнавање.
Н.Б./Политика
Бонус видео

Наша власт после 5 октобра је ослободила преко 2000 осуђених Шиптара због побуне и учествовања у терористичким акција и сл. Власт се није сетила да тражи ослобађање киднапованих Срба, којих је било око 2000. То питање није било постављено, осим од несретника Симе Спасића, али његово нико није уважавао.
Шиптари су све добили, књиге, од катстра до матичних књига, Наши су им дали, и предали. Нико није поставио питање, да би Вам давали уступке даље, морате и Ви Шиптари нешто да испуните. Ја не верујем да су наши преговарачи толико неуки да незнају да преговарају или…
Потпуно сте у праву, 5. Октобар је био чин капитулације и поништења
свега што је наша храбра војска постигла својом жилавом одбраном.
Коштуница, вајни професор Правног факултета, пустио је преко 1500
шиптарских затвореника а да није извршио тријажу јер међу њима је
било злочинаца чије су руке биле крваве до лаката. Такође је пропустио
да узме сведочења лојалних Шиптара, њих око 50 хиљада, који су се
повлачили са нашом војском, а који су страшно пострадали од УЧК.
Данас би то било необориво сведочанство.