„Иранска слобода“?
Како се војна операција Израела против Ирана наставља, све је очигледније да се уопште не ради о иранским нуклеарним објектима, где је, наводно, Исламска Република у тајности развијала атомско оружје за напад на јеврејску државу. Уместо тога, у фокус све више долазе учестали напади на иранске војне, цивилне и државне објекте.
У Тел Авиву отворено говоре о спремности за „поход на Техеран“.
Шта све то значи и зашто се дешава управо сада, када конфликт Израела и Ирана траје још од проглашења Исламске Републике 1979. године?
Министарство здравља Ирана саопштило је да је у израелским нападима погинуло најмање 128 људи, а повређено преко 900.
Тврдње израелског премијера Бењамина Нетанјахуа да „није имао избора“ након добијених информација о иранским нуклеарним активностима звуче познато – по сличном сценарију су САД пре више од 20 година оптужиле Ирак за развој оружја за масовно уништење. Сетимо се чувене „Пауелове епрувете“ – потпуно измишљеног доказа који је искоришћен као изговор за покретање операције „Ирачка слобода“ и рушење режима у Багдаду.
У овом контексту, не изненађује ни то што је Нетанјаху недавно директно упутио поруку иранском народу — потпуно неуобичајен гест за једног израелског премијера — изјавивши да му је крајњи циљ да „ослободи Иран“ свргавањем власти ајатолаха.
Нетанјаху је у том обраћању истакао две кључне поруке:
Вољни отпор Израелу је бесмислен и за Иран може имати катастрофалне последице.
Сада је тренутак да ирански народ свргне своје руководство, промени систем и помири се са Израелом.
„Боримо се против крвавог исламског режима који вас угњетава и гура у беду. Народи Ирана и Израела били су пријатељи још од времена Кира Великог“, поручио је Нетанјаху Иранцима.
Уз све то, поставља се питање — зашто операцију нису назвали „Иранска слобода“ по угледу на америчку интервенцију из 2003. године?
Иако ситуација делује непредвидиво, Исламска Република Иран има снажан институционални, војни и друштвени капацитет, као и ресурсе, да одоли дестабилизацији и одбрани уставни поредак од онога што многи у Техерану виде као акт државног тероризма од стране Израела.
Зашто онда Нетанјаху предузима овај, многи би рекли, авантуристички корак управо сада?
Одговор се крије у унутрашњим политичким проблемима у Израелу, где се премијер налази у веома тешкој позицији. Његова владајућа коалиција је на ивици распада, док операција у Гази не доноси очекиване резултате, што изазива критике не само опозиције већ и шире јавности.
Још једна тачка спорења је питање служења војске – односно, да ли да се ортодоксни Јевреји, који се тренутно школују у верским школама, обавежу на служење у израелским оружаним снагама. Лидер опозиције Јаир Лапид је том приликом оптужио Нетанјахуа да је „пљунуо у лице израелским војницима“ само да би продужио трајање своје коалиције „још две или три недеље“.
У овако турбулентној ситуацији, Нетанјаху је очигледно проценио да му рат са Ираном представља можда последњу шансу да уједини дубоко подељено израелско друштво и политичку сцену.
Ако треба да плати цену — нека то буде регионална криза са могућим глобалним последицама.
Сергеј Строкањ/РТ
Бонус видео
