Почаст српским жртвама узнемирава духове Сарајева

Влада Републике Српске покреће изградњу меморијала за жртве Подриња, међу којима су доминантно страдали цивили.

У Братунцу ће ускоро почети изградња спомен-комплекса посвећеног српским жртвама ратних злочина у Подрињу током рата у БиХ од 1992. до 1995. године. Тридесет година након завршетка ратних сукоба, Влада Републике Српске одлучила је да допринесе култури сећања кроз изградњу меморијалног обележја. Пошта за невине жртвe одавала се сваке године у Братунцу где се организује помен код спомен-обележја на Залазју, али одговарајући меморијални комплекс до данас није изграђен.

Нови комплекс замишљен је као место трајног сведочанства о страдању српског народа у источном делу земље. Осим централног спомен-обележја, планирана је и изградња цркве ‒ реплике оне која је срушена у Коњевић Пољу – али и музејске поставке која ће будућим генерацијама документовати размере злочина почињених над Србима у Подрињу, наводе из Владе РС.

Бранимир Којић, председник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца, рекао је за „Политику” да ће одавно било потребно адекватно обележити место помена на 3.267 убијених Срба махом цивила од којих је 80 одсто убијено од маја 1992. до марта 1993. „Верујем да је такав спомен-комплекс урађен много пре да би и поједини западни амбасадори схватили размере нашег страдања”, рекао је Којић, наводећи да ће комплекс имати 3.267 крстова ‒ по један за сваку жртву.

Опредељење Владе РС наишло је на негодовање јавности у Сарајеву, где се, како тврде у борачким удружењима у Бањалуци, сваки покушај сећања на српске жртве доживљава као политичка провокација. Још ранијих година, приликом обележавања годишњица злочина, бурне реакције изазвале су постављене фотографије уз магистралних пут убијених српских цивила, што је у сарајевској јавности окарактерисано као „провокација”. Српски представници тврде да су тиме настојали показати да постоје жртве на свим странама, а не само бошњачке, којима се помен одаје у Поточарима. Политички монопол на статус жртве, на који се деценијама гради део бошњачког наратива, уздрман је прошле године када су представници делегације ЕУ и амбасадори неколико европских земаља одали почаст српским жртвама у Братунцу. Тај чин изазвао је бес појединих бошњачких званичника, међу њима и директора Меморијалног центра у Поточарима Емира Суљагића, који је поручио: „Каква срамота, паклено ћете платити за ово, имате моју реч.”

У Републици Српској посебно истичу да је у Подрињу током рата страдало највише деце ‒ веома често убијаних на бестијалан начин ‒ те да будући комплекс треба да буде место колективног памћења и пијетета. Надају се да ће доћи време када ће на том месту и местима страдања других народа сви заједно погнути главу. „Зашто неко мисли да Република Српска нема право да изгради спомен-обележје својим жртвама и да се достојанствено сећа злочина који су остали некажњени?”, питају из Владе РС.

Влада је средином маја донела одлуку којом задужује Министарство финансија да обезбеди 583.000 конвертибилних марака за експропријацију земљишта. Прошле године усвојена је информација о пројекту изградње меморијала посвећеног 3.267 убијених и погинулих Срба из средњег Подриња и Бирча током Одбрамбено-отаџбинског рата. Очекује се да ће радови трајати неколико година.

Планирани меморијал у Братунцу простираће се највероватније на површини од 40 хектара. Симболизоваће патњу и страдање Срба из Братунца, Сребренице, Зворника, Шековића, Власенице, Милића и Осмака. Покушаји да се очува сећање на српске жртве често наилазе на подозрење у Сарајеву.

„Замислите, провоцирају их српске жртве, питам се зашто. Можда зато што је број требао бити много већи од 3.267 па се осећају као неспособњаковићи који нису успели у својој мисији, а то је очистити све од Срба на овим подручјима”, рекао је Којић.

Каже да је немогуће отети се утиску како подсећање на српска страдања смета и амбасадорима ЕУ као што им, како наводи, сметају и фотографије убијених Срба које поставимо у данима нашег страдања. „То ћемо учинити и ове године”, рекао је Којић, истакавши да на овим просторима неће бити истинске толеранције, мира и суживота, све док сви не погледају истини у очи и прихвате чињеницу да нису овде само муслимани страдали.

Којићев отац погинуо је током рата у сребреничком селу које је бранио.

„Зашто мој отац не би имао крст који ће сведочити о његовој жртви”, пита он и каже да је над Србима у том делу земље почињен геноцид, јер су читава села сравњена са земљом и у њима више нема живота.

Српски представници из Подриња подсећају да су Срби у том пограничном делу земље, где се спајају Србија и БиХ, били жртве масовних покоља у оба светска рата.

Младен Кременовић/Политика

Бонус видео