СВЕСТ О НЕКАЖЊИВОСТИ УЗЕЛА ДАНАК: Пуцњава у Врњачкој Бањи резултат ‘херојске’ пропаганде тужилаца

У понедељак увече у Врњачкој Бањи дошло је до озбиљног инцидента када је мушкарац, идентификован као Иван Младеновић, пуцао из ватреног оружја на просторије Српске напредне странке и полицију. Истрагом је утврђено да је нападач на друштвеним мрежама објавио низ фотографија са лидерима вишемесечних блокада које потресају Србију, као и да се декларише као део опозиционих структура.

Пуцањ у просторије странке, у којима у том тренутку срећом нико није био, није само инцидент, већ производ атмосфере некажњивости блокадера и опозиције коју поједини тужиоци активно граде већ месецима. Односно атмосфере у којој је кажњивост резервисана само за политички „неподобне“, а блокада, упад и насиље постају ордење за „храбре“.

Како је све почело?

Јавна тужитељка Бојана Савовић, која се, упркос јавно тужилачкој функцији коју обавља, отворено бави политиком и наступа у име политичке иницијативе Проглас, недавно је у емисији отворено говорила о демонстрантима као херојима, људима који „губе страх“ после првог хапшења и након тога знају своја права и не плаше се казне. По њој, протестанти који пролазе кроз хапшења, задобијају статус симбола отпора и осећај херојства. Али, шта се дешава када тај „отпор“ прерасте у пуцњаву?

Њене изјаве попут: „Када нешто постане масовно и прихваћено, појављују се људи који из тога излазе као хероји. Они знају да су се борили за исправну ствар, спремни су да плате цену. Не интересује их да ли ће бити осуђивани, то носе као орден“, на први поглед звуче као хладна анализа коју је дао присталица блокада, што је сасвим легитимно. Али када овако нешто долази од стране јавног тужиоца, постају порука да је кривично дело ствар интерпретације и политичке припадности – а не закона.

Савовићка не крије политичку опредељеност, појављује се на протестима, редовно блокира инсититуције које представља где тражи да се пуста на слободу ухапшени насилници из редова блокадера и наступа испред „Прогласа“. Али проблем није у томе што она има став. Проблем је што тај став преноси у праксу и тиме руши основни принцип правосуђа – непристрасност.

Нажалост Савовић је само једна и низу оних који својим радом руше поверење у правосудни систем.

Тужилац Радован Лазић, познат по томе што је у тужилаштво ушао без иједног озбиљног предмета, такође користи медијски простор да критикује председника државе и своје колеге које упркос притисцима покушавају да раде свој посао, иако за 15 година рада нема ниједну значајну оптужницу иза себе. Па тако имамо недавно случај хапшења деканке Медицинског факултета у Новом Саду оптужене за проневеру 181 милион динара, где Лазић не брани закон, него релативизује њено кривично дело због политичке припадности:

„Креће и директна злоупотреба тужилаштва у сврху репресије. Хапшење деканке само зато што подржава блокаде“.

Када тужиоци попут Савовић и Лазића бране, оправдавају или романтизују блокаде, насиље и финансијске махинације, шаљу поруку да је правда релативна и политички обојена. То је та опасна свест о некажњивости која се опасно проширила међу присталицама блокада, који су дошли до тога да верују како могу и да пуцају, па и да убију некога и да ће на крају изаћи, како каже Савовић, као хероји отпора!

Последице су већ ту. Питање је – ко ће сносити одговорност?

Софија Марић / Васељенска