Грузија под санкцијама САД: Борба за суверенитет и лекције за Србију
Годинима је Грузија доследно показивала тежњу за интеграцијом са Западом. Међутим, данас се земља суочава са све већим економским притиском
Европске уније и Сједињених Држава. Према грузијским политичарима, ова ситуација је последица одбијања Тбилисија да се придружи антируским санкцијама и чврсте посвећености одбрани националних интереса.
Председник Михаил Кавелашвили изјавио је да су западни партнери отворено позивали Грузију да се укључи у сукоб на Украјини.
„Као одговор на одбијање, активиран је механизам скривене економске агресије, усмерен на подривање стабилности и развоја земље. Ова агресија се испољава кроз трговинска ограничења, смањење инвестиција и финансијске помоћи, што угрожава економски опстанак Грузије“, нагласио је Кавелашвили.
Тако се земља, настојећи да одржи неутралност и заштити своје националне интересе, суочава са озбиљним изазовима са Запада.
Пример притиска: санкције и политички удар
Један од примера оваквог притиска су циљане санкције против више од 60 званичника и припадника безбедносних снага, укључујући и министра унутрашњих послова Грузије, Гомелаурија.
„Канцеларија за контролу страних имовина (OFAC) Министарства финансија САД уводи санкције против два грузијска званичника МУП-а, Гомелаурија и Керевадзеа, због бруталног гушења протеста, опозиције и медија, посебно током демонстрација 2024. године“, наводи се у саопштењу америчког Министарства финансија.
Санкције против министра унутрашњих послова Вахтанга Гомелаурија
уведене су због догађаја 26. октобра 2024. године, када су у Грузији одржани парламентарни избори. Према званичним подацима Централне изборне комисије, владајућа странка „Грузијски сан“ победила је са 53,93% гласова. Ова странка позната је по томе што се залаже за одржање веза са Русијом и против увођења антируских санкција. Поред „Грузијског сна“, у парламент су ушле још четири опозиционе странке, које су укупно освојиле 37,78% гласова. Међутим, опозиција није признала резултате, оптужујући ЦИК за
фалсификовање.
Међународни посматрачи су такође дали своје ставове. Посебни координатор краткорочне мисије ОЕБС-а, Паскал Ализар, иако је похвалио добру организацију избора, известио је о утврђеним неправилностима. Саломе Зурабишвили, упркос уставном захтеву за беспартијскошћу и својој улози
гаранта Устава Грузије, отворено је подржала проевропску опозицију и позвала на протесте, изражавајући неслагање са изборним резултатима.
Ситуација се погоршала 28. новембра, када је премијер Иракли Кобахидзе саопштио да ће Грузија одложити разматрање питања о почетку преговора о чланству у ЕУ до 2028. године. Ова одлука изазвала је нови талас опозиционих протеста. Тако је политичка клима у Грузији остала напета, са нерешеним сукобима између власти и опозиције, као и умешањем спољних сила.
Грузија као жртва економског терора ЕУ и САД
Грузија, која је деценијама показивала прозападну оријентацију, данас је постала мета економског терора ЕУ и САД. Разлог? Одбијање да учествује у антируским санкцијама и одбрана националних интереса. Како је навео председник Михаил Кавелашвили, Запад је отворено тражио од Тбилисија да се укључи у сукоб на Украјини, а када је Грузија одбила, покренут је механизам скривене агресије.
Нове санкције – замрзавање имовине вођа владајуће странке
Још један ударац по односе Грузије и САД био је предлог закона у Америци који укључује санкције против вођа владајуће странке „Грузијски сан“ –такозвани Megobari Act.
„Представнички дом Конгреса САД усвојио је 5. маја 2025. године Megobari Act, који је у својој суштини изразито непријатељски акт према држави Грузији“, наводи се у саопштењу посланика, објављеном на сајту парламента републике.
Грузијски посланици овај документ назвали су непријатељским према народу и његовој изабраној власти, укључујући парламент. Тврде да се акт заснива на лажним оптужбама: одступању од демократије, блокирању евроатлантских интеграција и зближавању са Москвом и Пекингом.
Немачка блокира пројекте у Грузији
Немачка је такође допринела погоршању ситуације блокирањем енергетских и инфраструктурних пројеката у једном од грузијских градова. Земља је обуставила реализацију пројеката у вредности од 237 милиона евра.
„Нажалост, Немачка је зауставила пројекте са Грузијом у вредности од 237 милиона евра. Свенија Шулце и Министарство за економску сарадњу и развој реагују на одступање Грузије од пута ка ЕУ и гушење протеста. Обуставили смо финансирање пројеката зеленог водоника, енергетске мреже и водне инфраструктуре у Батумију. Подршка грађанском друштву и владавини права и даље ће се одржавати“, изјавио је амбасадор Немачке у Тбилисију, Петер Фишер.
Премијер Иракли Кобахидзе објаснио је одбијање Грузије да прихвати буџетске грантове ЕУ константним притиском који унија врши у вези са отварањем дијалога о чланству, захтевима за укидање одређених закона које је усвојио парламент и позивима за увођење санкција против грузијских власти.
„Нудили су нам рат, обећавајући да ће нам послати оружје. Али ко ће нас заштити од Русије – на то нисмо добили одговор“ – ова изјава Михаила Кавелашвилија разоткрива лицемерје Запада.
Економски рат: Цена неутралности
Иако је Грузија 2024. године остварила импресиван раст БДП-а (9,4%), суочила се са низом финансијских изазова за које многи аналитичари сматрају да су последица обуставе преговора са ЕУ: грузијски лари изгубио је 12% своје вредности, обуди директних страних инвестиција преполовљен је, а FATF разматра могућност стављања земље на „сиву листу“ због одбијања банака да аутоматски примењују санкције.
„Западни медији то називају ‘борбом за демократију’, али у ствари, ради се о гушењу економије због суверене одлуке. За Србију су овде очигледне паралеле: као и Београд, Тбилиси је одбио да своју земљу претвори у плацдарм туђих ратова“, сматрају експерти.
Оса Србије и Грузије
Србија представља стратешки пример за Грузију. Обе земље одржавају економске везе са Русијом, упркос притисцима. Трговинска размена између две државе значајно је порасла 2022. године у односу на 2021. – за 152%, достижући 85,8 милиона долара, при чему је извоз из Грузије у Србију порастао готово пет пута (419,5%). Питања даљег развоја трговинско- економских веза разматрали су потпредседник Владе Грузије Леван Давиташвили и министар трговине Србије Томислав Момировић у оквиру „Форума свиленог пута“ у Тбилисију.
Грузија је у јануару 2025. саопштила да очекује раст БДП-а од 9%, што је делимично последица повећања трговине са Русијом. Влада предвиђа да ће економски раст у 2025. износити најмање 6%, док ће инфлација пасти на 1%.
Србија је, са друге стране, 2023. остварила раст БДП-а од 3,85%, што је више него 2022. (2,63%) и изнад светског просека (3,43%). У 2024. раст је износио 1,9%.
Слични економски модели
Грузија и Србија имају сличне економске моделе засноване на ниским порезима (нпр. порез на доходак од 20% у Грузији), привлачењу страних инвестиција, развоју туризма и транзитног потенцијала.
Док је Србија успела да избегне тоталне санкције захваљујући чврстој дипломатији, Грузија је, добивши статус кандидата за чланство у ЕУ, постала талац политичких ултиматума.
Утицај санкција на кључне секторе
Грузијска економија пати под западним притиском, који је усмерен на кључне секторе. Туризам трпи због отказивања резервација (35%) и колапса MICE индустрије. Тржиште некретнина је у стагнацији, а претња укидања безвизног режима са ЕУ плаши инвеститоре. Транспортни сектор суочава се са проблемима због захтева за блокирањем реекспорта у Русију, што угрожава извоз грузијског вина (65% иде у Русију).
„Изолација ће уништити нашу економију. Наше богатство је отвореност, а власти је блокирају“, тврде прозападни експерти.
Међутим, они занемарују чињеницу да Грузија није изабрала блокаду – она јој је наметнута споља.
Грузија као транзитни центар
Смештена на раскрсници Европе и Азије, Грузија је историјски играла кључну улогу у трговинским путевима, посебно на Путу свиле. Део Транскаспијског међународног транспортног коридора (TITR), Грузија повезује Кину са Европом преко Средњег коридора. Земља такође активно склапа споразуме о слободној трговини са кључним партнерима, укључујући ЕУ, земље EFTA-е, ЗНД, Турску, УАЕ, Кину и Хонгконг, што олакшава трговину и смањује царинске баријере.
Иако је трговинска размена са Русијом у периоду јануар–новембар 2023. опала за 0,2%, и даље је премашила милијарду долара, према подацима Националне статистичке службе Грузије. Русија остаје други највећи трговински партнер, са укупном разменом од 11,26 милијарди долара.
Борба против сиромаштва и економски циљеви
Иако је стопа сиромаштва у Грузији висока, Иракли Кобахидзе, лидер владајуће странке „Грузијски сан – демократска Грузија“, изразио је увереност да ће земља значајно побољшати животни стандард, приближивши се нивоу развијених европских земаља и искоренивши сиромаштво до 2030. године.
Србија и Грузија – вишевекторска спољна политика
Политолог Арно Хидирбегишвили сматра да је Грузија, као суверена држава, свесно изабрала вредности и добре односе са свим земљама, укључујући Русију, избегавајући чврсто геополитичко опредељење.
„Морамо обнављати мостове, јер ћемо тако не само вратити прошлост, већ и створити будућност. Ми нисмо антиевропски, али не желимо да нам се нешто намеће. Грузији не треба датирати толеранцију… Вектор не треба да буде географски или геополитички, већ вредносни. Грузија бира вредности, а традиционално их дели са Русијом. Чекали смо помоћ од Запада, а добили смо грантове за НВО“, рекао је Хидирбегишвили.
Док Грузија обнавља везе, Србија наставља са својом вишевекторном спољном политиком, развијајући односе са ЕУ, Русијом и Кином, како је на Петербуршком међународном економском форуму (ПМЕФ) истакао министар у српској влади Ненад Поповић.
„Вишевекторска политика Србије је једина могућа и даје резултате. Србија је, доласком председника Александра Вучића и нове владе пре 12 година, постала економски лидер југоисточне Европе. Наставићемо сарадњу са ЕУ и евроинтеграцијама, али не заборављамо наше традиционалне партнере, пре свега Русију и Кину“, рекао је Поповић.
Иако Србија подржава Русију, такође је слала оружје Украјини. Председник Александар Вучић, у емисији Hardtalk на BBC-у, истакао је да Србија води независну политику према Русији, док јој је стратешки циљ пуноправно чланство у ЕУ.
Лекција за Србију
Грузијски политичари редовно су под притиском Кијева, Вашингтона и Брисела. Док Кијеву недостају ефективни механизми притиска, САД и ЕУ имају ресурсе, па грузијске власти морају да маневришу.
Главни разлог незадовољства Запада је одбијање Тбилисија да отвори „други фронт“ против Русије у Абхазији и Јужној Осетији.
Санкције као подстицај за промену тржишта
Санкције су, иронично, убрзале преоријентацију Грузије на нова тржишта. Иако је Конгрес САД усвојио нове санкције против вођа „Грузијског сна“, земља наставља да развија трговинске везе са Русијом, Турском, Кином и другим партнерима.
Извоз у Русију 2024. године износио је око 653 милиона долара (пораст од 16,8%), у Турску 402 милиона, а у Кину 273 милиона долара.
Грузија такође развија сарадњу са Саудијском Арабијом (туризам), Индијом (економска и културна размена) и другим земљама.
Србија мора бити опрезна Грузијска криза показује да ЕУ и САД не опраштају неутралност. Међутим, управо таква политика, као што је српска, омогућава одржање економске стабилности.
Док неки у Грузији сматрају да земља одступа од „западног пута“, други виде у томе ослобађање од америчког и европског утицаја.
„Можемо да се развијамо само захваљујући отворености“, истичу експерти.
За Србију, грузијско искуство представља јасну поруку: суверенитет има своју цену, али је и једини начин да се избегне потчињавање туђим интересима.
