Танак маркетинг пушта профит низ воду

Иако БиХ обилује природним изворима питке воде, за пет мјесеци ове године увезено је 99,64 милиона литара овог пића што је скоро дупло више него што је извезено на страна тржишта, а разлог је недовољна подршка домаћим произвођачима, слаба промоција овдашњих брендова и навика потрошача да бирају воду из иностранства.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО), за пет мјесеци у БиХ је стигла вода „тешка“ 122,4 милиона марака, док је истовремено извезено 53,85 милиона литара у вриједности од 26,56 милиона КМ.

Да увоз и извоз флаширане робе константно расте, показују подаци да је у истом периоду лани стигло 91,19 милиона литара у вриједности од 113,54 милиона КМ, док се на рафама иностраних трговина нашло 50,91 милион литара „тешких“ 30,10 милиона КМ.
Подаци показују да је највише флаширане воде у БиХ ове године стигло из Србије, Хрватске и Мађарске, али и из егзотичнијих земаља попут Тајвана, Шри Ланке и Молдавије.

– Кад је у питању извоз, флаширана вода из БиХ најчешће је завршавала на тржиштима Хрватске, Србије и Сјеверне Македоније, а флаше поријеклом из БиХ нашле су се и на полицама у Ираку, Кипру и Шведској – навели су у УИО.

Овакво стање, према ријечима предсједника Привредне коморе Републике Српске Пере Ћорића, потврђује дубок дисбаланс у спољнотрговинској размјени у овом сектору. Како је Ћорић истакао за „Глас“, флаширана вода је постала редовна ставка у потрошњи домаћинстава, што објашњава растући увоз, али и открива простор за унапређење домаће производње.

– Тренд, а већ помало и навика је да се у домаћинствима све више користи флаширана вода. Овако велика разлика између увоза и извоза показује да наши капацитети још нису довољни да подмире све потребе. Ту видим шансу за развој домаће производње, супституцију увоза и да дођемо у позицију да бар покријемо сопствене потребе – казао је Ћорић.

Он истиче да је у Српској активна само једна компанија која има озбиљну понуду флаширне воде, док су други покушаји углавном били кратког даха.

– Не треба да мислимо да, само зато што имамо воде, можемо лако ући у овај посао. Флаширање воде захтијева велика улагања, квалитетан маркетинг, проналазак тржишта, а конкуренција је жестока. Ипак, потенцијал постоји, и природни и тржишни, али оно што недостаје јесте иницијатива и стратешко опредјељење – наглашава Ћорић.

Додао је да је потребно системски понудити концесије, спровести јавне позиве или отворити простор за приватну иницијативу, јер домаћа вода има доказан квалитет, што, како тврди, потврђују и извози на захтјевна тржишта попут САД.

– Сада је ствар капацитета и маркетинга. Ако би се створили услови, БиХ би могла не само да смањи увоз, већ и да гради имиџ извозника висококвалитетне флаширане воде – рекао је Ћорић.

Економиста Зоран Павловић сматра да је кључ продаје флаширане воде у маркетингу, јер сама вода као производ не кошта много, али начин на који се представи потрошачима игра пресудну улогу.

– Осцилације у потрошњи зависе од временских услова. У топлим мјесецима, кад су температуре високе, људима је једноставније да купе флаширану воду, посебно ако су напољу и изложени сунцу. Они који сједе у канцеларијама могу воду пити и из чесме. Али оно што сигурно утиче на избор потрошача јесте и тренд, односно добра реклама – каже Павловић.

Он истиче да су грађани у БиХ потрошачки оријентисани, те често преферирају стране брендове иако домаћа вода није ништа лошијег квалитета.

– Мишљења сам да би сваки потрошач, прије свега, требало да бира домаћу воду, а тек ако је нема, да купује увозну. Нажалост, код нас је често обрнуто, јер страни производи на маркетиншком нивоу остављају бољи утисак -истакао је Павловић.

ПРОШЛА ГОДИНА
Према подацима УИО, током цијеле прошле године БиХ је увезла 242,6 милиона литара воде, чија је вриједност била 298,91 милион КМ. С друге стране, БиХ је, показали су подаци УИО, лани извела 139,08 милиона литара флаширане воде, укупне вриједности 73,416 милиона КМ.

Глас Српске

Бонус видео