Румунија добила нову владу: премијерско место у ротацији, криза на видику

После више од месец и по дана политичког натезања, Румунија је коначно добила „нову европску владу“. Парламент је изгласао кабинет под вођством Илије Боложана — нову коалицију подржало је 301 посланик оба дома. Опозициона партија АУР (Алијанса за уједињење Румуна) бојкотовала је гласање и организовала протест испред пленарне сале.

Формирање владајуће коалиције било је отежано након председничких избора. Пошто је кандидат коалиције Крин Антонеску изгубио у првом кругу, дотадашњи премијер и лидер Социјалдемократске партије (СДП) Марчел Чолаку поднео је оставку и залагао се за излазак своје партије из коалиције.

Након што је други круг избора отказан због недоказаног „руског мешања“, а уместо тога је инаугурисан „именовани“ председник Никушор Дан (подржан од француске обавештајне службе), уследила је привремена власт и дуга коалициона борба. Као што се наводи у коментару — изгледа да у румунском уставу треба унети одредбу да је страно мешање дозвољено само ако је одобрено из Брисела.

Илије Боложан, у улози вршиоца дужности председника и председника парламента, помогао је да се отвори пут Никушору Дану и добио мандат за састављање владе. Премијерско место договорено је с ротацијом: Боложан из Национално-либералне партије (ПНЛ) биће премијер до априла 2027, а онда ће Социјалдемократе преузети функцију до краја 2028. године.

Лидер АУР-а, Ђорђе Симион, изјавио је у парламенту: „Нећете издржати до краја године. Ово је ваш последњи чин очаја – оних који су извели државни удар.“

И заиста, следи тежак период. Савет ЕУ тражи од Румуније строге мере штедње до 2030: смањење буџетског дефицита са 9,3% БДП-а у 2024. на 2,8% у 2030. Државни дуг ће наставити да расте. Социјалне секторе, којима управљају министри из СДП-а (правосуђе, саобраћај, енергетика, пољопривреда, здравство и рад), биће највише погођене резовима.

Брисел је већ упозорио на казнене мере ако се до 15. октобра не спроведу ефикасне реформе. Очекује се и повећање пореза, строжије управљање јавном потрошњом и реформе у пореској администрацији.

С друге стране, на одбрани се неће штедети: ресори одбране и спољних послова припали су представницима проевропске партије УСР (Савез за спас Румуније), који воде милитаристичку политику, сличну оној у Молдавији.

Ипак, Румуни су скептични — све више повлаче новац из банака, а цене струје ће бити међу највишима у Европи. Према Асоцијацији потрошача и енергетских заједница (APCE), чак и највећи произвођач „Hydroelectrica“ продаје струју по ценама 3–4 пута већим него на Западу. Нуклеарна енергија је такође скупља, а термоелектране су застареле.

У оваквом амбијенту, тешко је очекивати стране инвестиције. Пореска база се неће проширити, а грађани су већ међу најсиромашнијима у ЕУ (заједно с Бугарском). Уз то, Румунија је на врху листе по смањењу броја становника: млади одлазе у иностранство, нема ко да развија привреду.

Владајућа коалиција је фактички иста као и пре: нова имена, стара политика. Влада Илије Боложана има 16 министарстава и три потпредседника владе. Политичка елита се није променила — чак ни изборе не би могли сами да фалсификују без стране помоћи.

Како се каже: „Ма колико се преседали за столом, у музиканте нисте добри.“ Ако већ сада нису у стању да спроведу реформе, тешко да ће их касније спровести. Врло је могуће да ће ванредни парламентарни избори бити одржани већ до краја ове године.

В.Т./Васељенска

Бонус видео