Сутра славимо највећег пророка Старог завета! Ево шта никако не ваља радити, а ову реченицу обавезно изговорите!

Српска православна црква 27. јуна по новом (14. јуна по старом календару) слави Светог пророкаЈелисеја, једног од највећих пророка Старог завета и наследника Илијиног духа. Његово име и дела уткали су се дубоко у народну побожност, посебно као заштитника вида и оних који пате од очних болести.

Иако се у библијској хронологији појављује пре више од девет стотина година пре Христа, његов лик и данас живи у молитвама, народним обичајима и веровању да овај дан доноси очишћење тела и душе.

Ко је био пророк Јелисеј?

Према Библији, када је Господ одлучио да узме пророка Илију к себи, рекао му је да за свог наследника одреди Јелисеја, сина Сафатова, из племена Рувимова, из града Авелмаула. Илија му преноси божју вољу, огрће га својим прорчким огртачем и моли од Бога двоструку меру духа, коју Јелисеј и прима.

Од тог тренутка, Јелисеј напушта дом, породицу и све што има, и креће за Илијом, спреман да се потпуно преда служби Господу. Када Илија бива узнесен на небу огњеним колима, Јелисеј остаје његов достојни наследник, и започиње пророчку службу још већом силом и снагом.

Свети пророк Јелисеј
Свети пророк Јелисејфото: Њикипедиа/Јавно власништво
Најпознатија чуда Светог Јелисеја

Свети Јелисеј је у народу познат као велики чудотворац, један од најмоћнијих пророка у историји. Међу његовим чудесима издвајају се:

Раздвајање воде Јордана, баш као што је Мојсије раздвојио Црвено море.

Учинио је горку воду у Јерихону питком, бацивши со у извор.

Позвао воду у ископане ровове у рату с Моавићанима, спасивши војску жеђи.

Умножио уље у посудама сиромашне удовице – оно није престајало да тече докле год је било празних судова.

Васкрсао мртвог сина жене из Шунема, која га је хранила и примала као Божијег човека.

Са само 20 хлепчића нахранио је 100 људи – један од најстаријих примера умножавања хране у хришћанској традицији.

Исцелио сиријског војводу Наамана од губе, након што се седам пута окупао у реци Јордан.

Ослепео целу сиријску војску, а затим је пустио без освете – у знаку Божје правде.

Нагнао другу непријатељску војску у бекство гласовима и халабуком који су чинили да верују да их је опколила велика сила.

Предсказао многе догађаје, како царствима, тако и појединцима – даром дубоке пророчке јасноће.

Како га Црква прославља?

Српска православна црква сваке године 27. јуна празнује Јелисејевдан. Тог дана у црквама се служи литургија у његову част, читају се молитве за исцељење, а посебно за очне болести. Његов тропар (глас 4) гласи:

„Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују, излива исцељење.“

Народна веровања и обичаји на дан Светог Јелисеја

У народу је овај дан заветни за све који имају проблема с очима. На тај дан, верници одлазе у цркве и манастире, где се, према старом обичају, ноктима загребе мало малтера са зида светиње, а потом се тиме благо протрљају капци, уз тихе молитве, најчешће „Господи помилуј“. Верује се да ће овај чин донети олакшање и излечење.

Још једно раширено веровање гласи:

„Јелисије просо сије, иде Вида да обиђе.“

На овај дан није дозвољено радити у пољу, осим ако се сеје просо. Сматрало се да тада све што је црвено у кући – одећа, тканине, мараме и каишеви – треба изнети на сунце, да се “проветравају” и ослободе негативне енергије.

У црквама се служи литургија у његову част, читају се молитве за исцељење, а посебно за очне болести. Његов тропар (глас 4) гласи:

„Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују, излива исцељење.“

Народ верује да се овај тропар говори јер призива исцелитељску благодат Светог Јелисеја, који је од Бога добио силу да лечи болести, посебно очне, и да помогне свима који му се са вером обраћају. Сматра се да се изговарањем ових речи молитвено дозива његова заштита, нарочито у данима болести, немоћи и потребе за просветљењем – како духовним, тако и телесним.

У неким селима, жене које плету или везу тог дана, пошкропе водом лице, а затим говоре:

„Види, Видо, како везем; што очима видим, рукама стварам.“

На овај начин се спаја дан Светог Јелисеја и предвечерје Видовдана, у којем се призива духовни вид и јасноћа пута који долази.

Повезаност са Видовданом

Будући да Јелисејевдан пада дан уочи Видовдана, обичаји ова два празника се често преплићу. Јелисеј отвара очи народу, припрема срце за оно што ће се открити на Видовдан – било кроз снове, знакове или осећања.

Зато се и каже:

„Ко с вером гледа, Јелисеј му отвара очи.“

У неким крајевима Србије, овај дан се проводи у тишини, без великог посла, уз пост, молитву и припрему душе – као нека врста духовног чишћења пред велики народни и историјски празник који следи.

Свети пророк Јелисеј није само библијски лик из давних времена – он је и данас жива снага вере и утехе. Његова животна прича нас учи послушности Богу, напуштању света зарад вишег позива, милосрђу и правди.

Народ га памти по чудима, Црква га слави као исцелитеља, а традиција га повезује с видом – телесним и духовним. Ако га тог дана са поштовањем призовемо у молитви, верује се да ће нам помоћи да јасније гледамо, дубље осећамо и сигурније ходамо кроз живот.

Еспресо.рс

Бонус видео