Да ли је директно мешање Запада у дешавања у Србији унапред планирано?

На територији бивше Југославије формирају се нови војни савези

Повремени масовни нереди у Србији, посебно у Београду, као и пратећа дестабилизација региона, указују на могућност да је један од реалних сценарија директно мешање спољних сила у унутрашње послове Србије. Циљ таквог мешања изгледа јасан: приморати власт Александра Вучића да се фактички одрекне Косова, а затим „уградити“ Србију у ЕУ структуре, укључујући и антируске санкције Брисела. То би уједно значило и излазак Србије из зоне слободне трговине са Евроазијском економском унијом, која функционише од средине 2021. године.

Нови војни савез: Албанија – Хрватска – Косово

Још 18. марта министри одбране Хрватске, Албаније и тзв. „Косова“ потписали су споразум о сарадњи у области безбедности, који подразумева заједничку обуку, вежбе, размену обавештајних података и, што је најважније, усаглашавање политике са евроатлантским безбедносним структурама. Најављено је и прикључење других држава – у првом реду Турске, која има историјску блискост с албанским структурама и већ гради војну индустрију у јужној покрајини Србије, са погонима за производњу муниције и БПЛ (дронова), недалеко од границе са Србијом и Црном Гором.

Са стране Загреба стижу дрске поруке. Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је:

„Прошло је време кад је Загреб морао да пита Београд шта сме, а шта не сме. Наше три државе не траже одобрење ни од кога – ни од Србије, ни од НАТО-а.“

Белград је реаговао одлучно. Министар одбране Србије Братислав Гашић назвао је потписивање споразума „провокацијом која нарушава регионалну безбедност“, а Министарство спољних послова упутило је хитан захтев за појашњење. Председник Вучић је оценио да споразум крши Субрегионални споразум о контроли наоружања из 1996. године. Према наводима медија, Србија и Мађарска воде озбиљне преговоре о војном савезу.

Припреме за војне маневре на границама Србије

Прве војне вежбе „балканске тројке“ планиране су за крај јула или почетак августа – у северној Албанији или некадашњој Српској Крајини (данас у Хрватској), што директно угрожава Србију.

Косовске безбедносне снаге, уз стране донације у вредности од око 240 милиона евра, интензивно се модернизују. Оружје и опрему обезбеђују: Немачка, Турска, Британија, САД, Француска и Италија.
Постоји и развијен логистички канал: северноалбанске луке служе за дотур војне технике на Косово, као и новија рута преко Црне Горе.

Албанија и НАТО инфраструктура

Албанија је уз помоћ НАТО-а значајно унапредила своје војне капацитете – пре свега авиобазе у Кучови и Фарки, у које је уложено више од 50 милиона долара. Циљ је формирање регионалног центра за НАТО авијацију. Хрватска у сарадњи с Албанијом развија интеграцију беспилотних летелица и заједничко патролирање Јадраном.

Косово, иако ван НАТО-а, добија материјално-техничку и обавештајну подршку од алијансе.

Америчка ваздушна надмоћ и извиђање

Почетком године објављено је да амерички дронови MQ-9A Reaper патролирају изнад централног и западног Балкана, уз авион за електронско извиђање Challenger 650 Artemis. У Превези, близу границе Грчке са Албанијом и Северном Македонијом, размештени су НАТО авиони AWACS Е-3А, способни за сузбијање ПВО система.

Историјски образац: припреме као 1999.

Слична милитаризација региона виђена је уочи НАТО агресије 1999. године. И сада се дешава нешто слично – компактно војно уоквиривање Србије, које се не може посматрати одвојено од актуелних политичких притисака.

Северна Македонија – следећа тачка дестабилизације?

Постоје покушаји дестабилизације и у суседној Северној Македонији. Подсећања ради, почетком 2000-их албански милитанти уз подршку Запада извели су оружану побуну у Тетову. Данас се, кажу извори, ради слично – али перфиднијим методама:

У марту су у Скопљу ухапшени активисти прозападног српског „Покрета слободних грађана“ због сумње у организацију насиља.

На друштвеним мрежама су се појавиле снимке како се са македонским левичарским екстремистима планира изазивање нереда.

Премијер Мицкоски, лидер ВМРО-ДПМНЕ, странке традиционално наклоњене Србији и Русији, изјавио је да неће дозволити разарање државе.

После смене власти 2019. и доласка прозападног СДСМ, Северна Македонија је:

признала албански као други службени језик,

уступила албанским странкама половину министарстава,

ушла у НАТО,

променила име у „Северна Македонија“.

Повратак ВМРО-ДПМНЕ на власт 2024. покушава исправити неке од тих потеза, али земља остаје нестабилна, а свака дестабилизација лако може распламсати „албанско питање“ које држава можда неће преживети.

Закључак

Западна геополитичка стратегија на Балкану води ка даљој фрагментацији региона, продубљивању старих и отварању нових сукоба. Новоформирани војни савези, милитаризација и политички притисци имају све карактеристике припрема за активно мешање у унутрашње ствари Србије, и то уз употребу инфраструктуре и територија суседних држава.

Србија се, по свему судећи, налази на вишестраној мети, а исход ће зависити од способности државног руководства да одоли притисцима и пронађе поуздане савезнике у региону и шире.

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ

Бонус видео