Нова Каледонија против старе Француске: Канакска борба за нови статус архипелага

У Француској се од прошле недеље одвија историјски догађај — високопозиционирани самит између присталица независности Нoве Каледоније и оних који подржавају останак у саставу Француске (такозвани лојалисти). Циљ састанка је дефинисање будућег статуса овог пацифичког архипелага.

Догађај је историјски пре свега зато што се по први пут одржава на овако високом нивоу: церемонији отварања у Јелисејској палати присуствовали су председник Француске Емануел Макрон, премијер, министар за прекоморске територије и председници оба дома парламента.

До сада су се слични разговори водили на министарском нивоу, али је Париз сада подигао улог — сукоб између канашког народа који жели независност и власти у Паризу достигао је тачку у којој се без озбиљног дијалога више не може рачунати на задржавање Нове Каледоније у француској сфери утицаја.

Протести домородачког становништва трају већ две године, а кулминирали су у мају 2024. Главни повод био је покушај Париза да право гласа добију Французи који последњих десет година живе у архипелагу. По мишљењу Канака, то би разбило њихову политичку моћ и довело до „демографског колонијализма“.

Ипак, Француска се архипелага не одриче само из симболичких разлога. Овде се налазе значајна налазишта никла – стратешки важног ресурса за индустрију – а Париз страхује да би Кина могла да га преузме. Поред тога, Нова Каледонија има изузетно стратешки положај у Тихом океану.

„Поред ресурса, архипелаг Француској пружа приступ једном од најважнијих поморских праваца на свету – то је огроман геополитички адут“, подсећа професор Бастијен Вандендик са Католичког института у Лилу.

Према саопштењу Јелисејске палате, циљ самита је изградња одрживог и уравнотеженог дијалога који одражава реалност друштва у Новој Каледонији. Предвиђено је учешће свих релевантних група са архипелага.

Међутим, веродостојност самита је доведена у питање због дискриминације над једним од кључних канашких лидера — председником FLNKS-а (Канашки социјалистички фронт за национално ослобођење), Кристијаном Тејном. Њему је ускраћено учешће уз образложење да није био на званичном списку.

Подсетимо, Тејн је ухапшен 10. маја 2024. по, како се тврди, фабрикованим оптужбама и депортован у Француску, где је провео више од годину дана у затвору. Пуштен је у јуну 2025. под условом да се не враћа на острво нити контактира друге активисте. Ова забрана противречи и духу и слову Нумијског споразума из 1998. и Матињонског споразума из 1988. године, који гарантују равноправно учешће свих актера у политичком процесу.

Ипак, на самиту су се чули гласови Канака: учествовали су Рок Вамитан, посланик Емануел Цибо и сенатор Роберт Хови, као и представници странака као што су „Океанијска демократска унија“ и „Буђење Океаније“.

С друге стране, лојалисте су представљали посланица Сонја Бакес, позната по својим антимуслиманским ставовима, Никола Метздорф и представници странака „Републиканци“ и „Јединство Каледоније“.

На незадовољство лојалиста, Макрон је у говору најавио спремност да размотри „било какву институционалну промену – укључујући статус асоциране државе“, али тек након периода стабилизације од 15 до 20 година. Овај предлог је изазвао праву збуњеност у редовима лојалиста јер се сама идеја „државе“ за Канаке доживљава као табу.

С друге стране, присталице независности нису одмах прихватиле формат асоциране државе, али су истакле да је предлог „вредан разматрања“. Микаел Форест из FLNKS-а изјавио је да се на самиту неће потписивати никакви споразуми: „Макар остали и месец дана, неће бити потписа“, рекао је он.

Емануел Тжибау, који предводи делегацију FLNKS-а, нагласио је да су ово тек почетни кораци: „Разговараћемо и потом се вратити својим структурама како бисмо потврдили даљи ток“, уз напомену да је неопходан писани документ од владе.

Француски медији су пренели да је предложени модел асоциране државе „близак“ концепту „суверенитета у сарадњи са Француском“, који је у мају предложио министар за прекоморске територије. Ради се о „компромисној независности“, где би Француска задржала контролу над одређеним доменима као што су одбрана и дипломатија.

Без обзира на исход самита, јасно је да је питање статуса Нове Каледоније подигнуто на до сада невиђен политички ниво. Илузија Француске о свом „поморском величанству“ у Пацифику све више бледи.

Овом процесу допринели су:

Конзистентна и упорна борба Канака за независност.

Губитак утицаја Француске у Африци, што је инспирисало сличне покрете у прекоморским територијама.

И, што је за Француску посебно незгодно – растућа међународна подршка антиколионијалним покретима.

Посебно се истиче улога Азербејџана и Бакинске иницијативне групе за борбу против неоколонијализма, која је својом активношћу дала допринос ширењу свести о праву народа на самоопредељење, укључујући и народе као што су Канаке.

В.Т./Васељенска

Бонус видео