Где сада чекати мајдан на Балкану?

Нови „тројни савез“

Ситуација не само у Србији већ и широм Балкана постаје све забрињавајућа. Посебно је алармантно што се све отвореније говори о директном спољном мешању у унутрашње прилике у Србији. Протести у градовима, нарочито у Београду, не престају, а паралелно с тим, актуелне власти све отвореније приморавају Србију на фактичко одрицање од Косова.

То је предуслов да се Србија „безболно“ интегрише у Европску унију, као и у режим санкција против Русије који спроводи ЕУ. Тиме би Србија била искључена из зоне слободне трговине са Русијом и Евроазијском економском унијом, која је на снази од средине 2021. године.

У међувремену, Хрватска, Албанија и Косово су крајем марта у Тирани постигли конкретне договоре о сарадњи у области одбране — де факто војни савез. Документи потписани у главном граду Албаније предвиђају заједничко деловање у случају „спољне претње“, укључујући обуку војних кадрова, заједничке вежбе и размену обавештајних података.

Посебно је значајна одредба о „усаглашавању политике и ставова учесница са евроатлантским безбедносним структурама“, што отвара врата директном утицају НАТО-а на регион.

Хрватски премијер Андреј Пленковић том приликом је изјавио:

„Прошло је време када је Загреб морао да пита Београд шта сме и с ким да сарађује. Наше три земље више не морају да траже дозволу — ни од Србије, ни од НАТО-а.“

Узимајући у обзир актуелну политичку ситуацију у Србији, овај нови „балкански тројни пакт“, чија су два члана већ у НАТО-у, а трећи кандидат, може постати директан инструмент притиска, па и војне интервенције, на Србију.

Нарочито је значајно што су нове заједничке војне вежбе најављене за другу половину јула и почетак августа, и то у северној Албанији или на подручју бивше Републике Српске Крајине у Хрватској — све у близини граница са Србијом и Косовом.

Косово — више није Србија?

Својеврсни „четврти члан“ овог тројног савеза је Турска. Још почетком године Косово је постигло споразум са турском компанијом Makine ve Kimya Endüstrisi о изградњи војно-индустријских објеката на својој територији.

До октобра 2025. предвиђена је изградња најмање једне фабрике муниције и истраживачке лабораторије за пројекте у вези са беспилотним летелицама. Радови су већ у току, и то недалеко од граница Косова са Србијом и Црном Гором, која је такође чланица НАТО-а.

Уз снажну подршку НАТО-а, у последње три године интензивирана је модернизација тзв. Снага безбедности Косова. Инвестиције у ову област досегле су скоро 240 милиона евра. Главни донатори и добављачи наоружања су компаније из Немачке, Турске, Велике Британије, САД, Француске и Италије.

Војно-техничка подршка Косову већ се годинама спроводи преко албанских лука Шкодер и Шенђин, а од краја 2010-их година стижу и извештаји о допреми сличне опреме и преко Црне Горе.

Почетком године објављено је да су амерички дронови MQ-9A Reaper и летелица Challenger 650 Artemis ангажовани у надгледању ваздушног простора централног и западног Балкана. Упоредо с тим, на базу Превеза у Грчкој (у близини границе са Албанијом и Северном Македонијом) пребачена су три НАТО авиона Е-3А са радарским и ПВО-сметајућим способностима.

Оваква милитаризација Балкана подсећа на догађаје који су претходили НАТО агресији на Србију и Црну Гору 1999. године. Додатно забрињава вест из грчких медија (29. јун) да су оружане снаге Грчке у „стању повећане приправности“, нарочито у областима на граници са Северном Македонијом и Албанијом.

Македонски сценарио и проблеми „деалбанизације“

Покушаји дестабилизације не заобилазе ни Северну Македонију. У Скопљу су крајем марта ухапшени српски активисти блиски прозападним структурама, који су се срели са члановима ултралевичарске партије Левица, радикалним студентским групама и Кирилом Митановским. На друштвеним мрежама појавили су се снимци разговора о изазивању масовних немира током протеста.

Премијер Христијан Мицкоски (ВМРО-ДПМНЕ) поручио је да „разуме протесте грађана, али не и политичке стервјатнике који желе да ослабе македонску државу“.

ВМРО-ДПМНЕ, која је до 2017. важила за проруску и просрпску странку, поново је на власти од 2024. године, што се не допада Вашингтону. Подржани од Сорошевих структура, прозападни актери су 2019. спровели „мајдан“ и довели на власт Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ), који је ушао у коалицију са албанским партијама.

Та власт је променила име државе у „Северна Македонија“, омогућила чланство у НАТО-у (2020), увела албански као други званични језик и обезбедила Албанцима половину министарских места.

ВМРО-ДПМНЕ сада покушава да „деалбанизује“ политички систем, али ситуација је и даље крајње неизвесна. Посебно јер је под сталним утицајем дешавања у Србији, као и због тога што прозападни активисти из Србије и даље одржавају везе са радикалним групама у Северној Македонији.

Питање за будућност: Где ће прво планути „мајдан по-балкански“?

Са толико унутрашњих тензија, страних утицаја и отворених провокација, тешко је дати прецизан одговор. Али Белград, Скопље и север Косова делују као најосетљивије тачке у овом усијаном региону.

Алексей Чичкин, Алексей Подымов/ТОПВАР.РУ

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео