Остаци француске империје пуцају по шавовима

Кина улаже у сопствену безбедност ширењем присуства у Индо-Пацифику

Француска, као једина чланица ЕУ која у Индо-Пацифичком региону (ИПР) има своје суверене територије – Рејунион, Мајоту, Јужноантарктичке територије, Нову Каледонију, Уолис и Футуну, Француску Полинезију и острво Клипертон – са укупним становништвом од 1,65 милиона људи, преузела је улогу предводника европске политике у том делу света, ослањајући се на сопствену стратегију у складу са тим амбицијама.

Ове прекоморске територије распоређене су од источне обале Африке до Океаније и западне обале Централне Америке. Неки поседи имају стратешки значај (Мајота, Рејунион, Клипертон), други – економски потенцијал (Француска Полинезија, Нова Каледонија). Захваљујући њима, Француска контролише огромну искључиву економску зону, од чега је чак 93% смештено у Индо-Пацифику.

Међутим, француско присуство у ИПР пролази кроз озбиљну кризу. Аутхтоно становништво Нове Каледоније – Канаки – наставља борбу за своја права и успело је да се ова територија уврсти на листу несамоуправљаних територија УН. То Канаци доживљавају као међународно признање њиховог права на пуну независност од Париза.

Референдуми о независности одржани су 2018, 2020. и 2021. године. У прва два случаја за независност је гласало 43,3% и 46,7% становништва. Међутим, након што је Париз извршио измене изборног закона, проширујући бирачко право на усељенике из Француске и припаднике других народа (азијске и полинежанске заједнице), на трећем референдуму резултат је био драматично другачији: 3,5% за независност, 96,5% против. Етнички Канаци су масовно гласали за независност, што је довело до немира и протеста. Нова Каледонија је сада на политичкој раскрсници, а Француска нема ефикасан начин да реши кризу.

Француска дипломатија тражи свој пут у региону, различит од америчког (војна доминација) и кинеског (економски утицај). Пошто нема ресурсе ни за један од ова два приступа, Париз се ослања на мешовиту стратегију. Иако није желео отворено да се постави као алтернатива Вашингтону и Пекингу, концепт „индо-тихоокеанске осе“ (axe indo-pacifique) у суштини постаје тај „трећи пут“. Међутим, ова оса све мање се поклапа са интересима САД и Кине у региону.

Кинеска економска експанзија доводи Пекинг све ближе границама Француске Полинезије. У Паризу страхују да ће се полинежанска аутономија искористити за осамостаљивање спољне политике и приближавање другим партнерима, као што се већ дешава у Новој Каледонији. Француска Полинезија и Нова Каледонија су трећа и четврта најразвијенија прекоморска територија Француске. Шта тек рећи за мање развијене територије у Океанији?

Француска тешко може да парира Кини у инвестицијама у региону. Највећи прималац кинеских улагања је Папуа Нова Гвинеја, а затим следе Фиџи, Вануату, Самоа, Тонга, Острва Кука, Микронезија, Ниуе.

Париз је интензивирао односе са Канбером. Председник Француске Емануел Макрон заузима друго место по поверењу које ужива међу страним политичарима у Аустралији (61%). Аустралијанци виде Француску као једног од главних савезника у случају сукоба у ИПР. Ипак, чак и заједно, две земље не успевају да зауставе кинеско ширење.

Све ово неминовно води ка захлађењу француско-кинеских односа. Начелник француских космичких снага, генерал Стефан Мил, поручио је: „Ми смо пацифичка нација, наше присуство у Океанији је нормално.“ Али Пекинг се такође неће одрећи могућности које му регион пружа – поготово када расте отпор становништва према француској управи.

За Кину је присуство у ИПР питање безбедности. Циљ је контрола три ланца острва који је окружују и ограничавају њено деловање на Јужно и Жуто море. Први ланац обухвата Куриле, Тајван, Индонезију и Филипине; други – Јапан и Маријанска острва; трећи – Алеутска острва, Хаваје и Океанију. Та острва су основа америчке стратегије обуздавања Кине. Зато Кина улаже у ИПР као у сопствену одбрану.

Француска пажња је већ подељена између Сахела (одакле је протерана – из Чада, Нигера, Буркине Фасо, Малија и ЦАР-а), Украјине, где рат не иде по њеним очекивањима, и нестабилности на прекоморским територијама. Уместо Француске, у Сахелу сада делују јединице Руског Афричког корпуса. У Океанији се све више осећа антифранцуско расположење. Остаци француске империје – пуцају по шавовима.

Владислав Кључински/ФСК.РУ

Бонус видео