Манихејство политичке религије

Политичка религија – то није вера у Бога, већ идеологија која користи религиозни језик да би оправдала власт, ратове и личне интересе. Она је, по својој суштини, манихејска – дели свет на апсолутно „добро“ и апсолутно „зло“, и позива на борбу за „универзалну истину“, ма шта то значило.

Шта је манихејство?

Манихејство је дуалистички светоназор који вуче корене из учења персијског пророка Манија (III век, подручје данашњег Ирака). Оно претпоставља постојање два подједнако јака и супротстављена принципа – Добра и Зла. Иако је почело као верска доктрина, током историје је прерасло у светску идеолошку шему, прилагођавајући се различитим културама и верама.

Манихејство лако прилагођава било коју религију себи и често полажe право на поседовање апсолутне истине. У савременом добу, оно се све више политизује – јер као такво оправдава ратове, ксенофобију и идеолошко насиље.

Политичка религија као облик манихејства

Политичка религија учи човека да умре „за светлост и истину“, иако иза те идеје стоје финансијски и геополитички интереси. Људи се претварају у „материјал“ за остваривање циљева оних који наводно воде борбу за „универзално добро“.

Човеку који поверује у овакву религију, довољно је само навести „име непријатеља“ – и он ће, верујући да се бори за светлост, починити страшне злочине, не схватајући да управо чини зло у најчистијем облику.

Такви људи могу злочине обављати са уверењем да су „војници добра“, јер је њихова мржња добила мистичку легитимност.

Религија и идеологија: различити светови

Истинска религија припада вертикалној димензији, она позива човека да пређе границе овог света и да се преображава унутарње. Политичка идеологија, напротив, припада хоризонтали – она жели власт, моћ, контролу и успех у овом животу.

Због тога политика често злоупотребљава религиозну енергију људи, стварајући лажни језик и квазирелигијске ритуале. То видимо у идеологијама као што су фашизам, комунизам и други „изми“, али и у данашњим покушајима политичког сакрализовања нације и државе.

Свети ратови и „божанска мисија“

Политичке религије своје циљеве представљају као потврђене од стране Бога или виших сила. Геополитичке борбе се описују као мистичке битке између добра и зла, и тиме се оправдавају сви облици насиља, јер су они – наводно – само „одраз космичког судара“.

Амерички истраживач Марк Јургенсмајер описује ове феномене као „духовне битке између светлости и хаоса, вере и сумње“, које политичке религије преносе у реалну ратну праксу.

Изопачење хришћанства: „христијанизам“

Као што се у односу на ислам прави разлика између традиционалног ислама и исламистичке идеологије, тако би, по аналогији, требало говорити и о „христијанизму“ – идеологији која злоупотребљава хришћанске симболе у политичке сврхе.

То више није хришћанство као пут личног спасења, већ изопачено учење које служи за оправдавање мржње и насиља.

Шта је право хришћанство?

Истинско хришћанство је вера у Богочовека Христа, чије Царство није од овога света. Оно се не осваја оружјем, већ преображајем душе. Оно брише границе – етничке, политичке, националне – и гледа само човека као икону Божију, без обзира на његову „спољашњу амбалажу“.

Црквена оцена света: само по оси добра и зла

Црква не мери истину по партијској припадности. Ако обе стране мрзе, убијају и оправдавају зло, онда нема ниједне „праве стране“. Јер где је зло – тамо је већ победа пакла.

Истина Божија може постојати само у миру и љубави.

Протојереј Сергеј Успенски/СПЖ

Бонус видео