Када британски амбасадором седи са ректором, ректор са Бојовићем, Бојовић са Ненадићем – ту више нема случајности!

Истог дана када је Виши суд у Новом Саду званично утврдио одговорност „Инфраструктура железнице Србије” за трагичну смрт грађана услед урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, ректор универзитета у Београду Владан Ђокић састаје се са амбасадором Велике Британије у Србији Едвардом Фергусоном и специјалном изасланицом за Западни Балкан Карен Пирс.

Као званични разлог састанка наводи се саопштење о „академској сарадњи“ и „улози универзитета у иницијативама Берлинског процеса“, међутим, сасвим је извесно да тај сусрет нема никакве везе са образовањем, већ да је у питању припремом терена на ком политичка инфилтрација више не долази преко партија, већ преко универзитетских структура, утицајних појединаца и наводно спонтаних грађанских покрета.

Да су околности сусрета другачије, Можда нико не би обраћао пажњу, али у тренутку када Универзитет у Београду делује као логистички центар политичких блокада, а сам ректор долази у центар пажњу због друштва у коме седи, онда више не постоји ниједна тачка те мреже која може бити проглашена случајном.

• НЕНАДИЋ НАСТАВЉА НАЈПЕРФИДНИЈУ ПРАВОСУДНУ САБОТАЖУ: Стигла пресуда која говори о томе колико лоше ради специјални тужилац

Небојша Бојовић, Милутин Милошевић, ректор Владан Ђокић и тужилац Младен Ненадић, од тога две особе које су одговорне за пад надстрешнице, који су у међувремену постали организатори блокада, ректор као лице протеста и тужилац који сакрива доказе. На слици је заиста фалио само и британски амбасадор да слика буде потпуна.

Сви они се крећу у истом простору, деле исте фотографије, бораве у истим ресторанима и између себе не деле ни формалну ни институционалну дистанцу. Оно што се представља као независни универзитет, професионално тужилаштво или службени капацитет у јавној компанији, у суштини је једна повезана група људи који су имали и инструменте и ресурсе да спрече трагедију, али су одлучили да то не ураде, а онда, када се трагедија догодила, употребили те исте институције да прикрију сопствену одговорност.

И у тој конструкцији, састанак са британским амбасадором више није дипломатска етикета, већ јасан политички сигнал. Велика Британија, преко својих амбасадора, фондација, академских мрежа и утицајних канала, годинама има директан утицај на дешавања у Србији. Подршка невладиним организацијама, медијским платформама, академским круговима и „грађанским иницијативама“ јесте само видљиви део. Оно што остаје иза завесе је обавештајни рад.

Управо зато, изјава Игора Коротченка, уредника руског војног часописа Национална одбрана, не звучи као спекулација већ као озбиљно упозорење. Он је за државну телевизију Русије изјавио да су Велика Британија и Немачка новим безбедносним споразумом дефинисале заједничку акцију на Балкану, укључујући и деловање њихових обавештајних служби, са циљем уклањања свих појединаца, политичких структура и безбедносних механизама који им стоје на путу. Посебно је истакао улогу британске службе МИ6 у Србији, која, како је навео, делује преко медија, правосуђа и образовних структура, са циљем системске дестабилизације и стварања хаоса контролисаног споља.

Када ректор разговара са представницима те исте државе о „унутрашњој ситуацији на Универзитету“ и када се тај разговор води баш у моменту када је блокада факултета активна, а јавност подељена, није тешко повући паралелу. Ако је Универзитет логистичка база, ако је блокада политички алат, ако су студенти несвесно увучени у прикривање кривице конкретних људи, онда је тај сусрет био координација, а не куртоазија. А ако се све то дешава уз истовремено прикривање кривичне одговорности од стране тужилаштва, онда више не постоји никаква сумња да је реч о организованом и хоризонтално умреженом механизму.

Софија Марић / Васељенска