Мостови као увод у прогон: Приштина кренула у завршницу етничког чишћења Срба са севера Косова и Метохије
Косово и Метохија, Мост у Косовској Митровици (Фото: Весна Веизовић / Васељенска)
Док Србија, по ко зна који пут, ћути и позива на мир, Приштина не крије своје намере. Изградња два нова моста у северном делу Косовске Митровице није ништа друго до увод у насилно интегрисање северне територије. И то по убрзаном темпу.
Ови мостови се не граде да би повезали две обале Ибра, већ да би отворили нове коридоре за упад такозваних „снага безбедности Косова“ и албанизацију простора где Срби још чине већину. Сваки метар асфалта значи корак ближе уласку специјалних јединица, који ће под изговором „реда и закона“ доћи да контролишу територију на којој им по Резолуцији 1244, није место.
План је системски и вишеслојан. Уз паралелну изградњу мостова, Приштина припрема рушење споменика „Бели анђео“ – места сећања на убијене Србе у мартовском погрому 2004. године. Тај споменик није само белег трагедије, већ симбол постојања и истрајности српског народа на Косову и Метохији. Његово уклањање било би отворена порука да за Србе више нема места ни у прошлости, ни у будућности тог простора.
Свакодневни притисци, хапшења, претреси, забране институција, одузимање имовине и укидање основних права – све то већ годинама представља нормалност за Србе на северу. Сада се томе додаје и физичка инфраструктура, која има једну једину сврху: у тренутку политичке погодности, омогућити муњевиту акцију заузимања града.
Ни KFOR, ни EULEX, ни остале мисије на терену не реагују. На захтев Срба да се заустави изградња мостова, одговарају да то „није у њиховој надлежности“. Али зато увелико увежбавају разбијање демонстрација и контролу масовних протеста. И то баш у Северној Митровици. Да ли неко заиста верује да су те припреме случајне?
Уместо да спрече оно што би у било којој другој земљи било третирано као унутрашњи напад, међународни актери стварају услове за отворену ескалацију. Срби се потписима, апелима и миром бране од новог погрома. Али њихов глас нико не чује, баш као ни 2004. године.
Ово није више питање моста. Ово је питање опстанка. Ако се дозволи да север Косова падне, па макар и „инфраструктурно“, онда следи и коначно протеривање српског народа са вековне земље. То неће бити миграција, то ће бити завршни чин етничког чишћења, под маском пројеката, европских вредности и лажне демократије.
Милутин Недељковић / Васељенска
