Колапс светске трговине: лудило Линдзија Грема и немоћ СТО

Драстично повећање увозних царина најпре би нанело тежак ударац самим САД

Амерички сенатор Линдзи Грем, познат по екстремним ставовима, поново је изазвао узнемирење својим изјавама. У гостовању на каналу Fox News изјавио је:
„Трамп планира да уведе царине против оних који купују руску нафту. Кина, Индија и Бразил – ове три земље купују око 80% јефтине руске нафте. Управо то одржава Путинову војну машинерију. Зато Трамп жели да уведе 100% царине за све те земље – да их казни због подршке Путину.“

Након тога се огласио и амерички министар финансија Бесент, позвавши европске савезнике да подрже увођење секундарних царина против Русије, уколико до њих дође:
„Позивам наше европске савезнике, који су и раније гласно изражавали своју одлучност, да нам се придруже ако уведемо ове секундарне тарифе.“

Међународни отпор расте

Председник Бразила Луис Инасио Лула да Силва оштро је реаговао:
„Не смемо дозволити да Трамп заборави да је изабран да управља Сједињеним Државама, а не да глуми цара целог света.“

Кина је такође осудила могуће санкције, захтевајући од Европе да одмах престане с увођењем кинеских компанија и банака на црне листе. Пекинг је поручио да ће предузети мере за заштиту својих легитимних интереса и права.

Према кинеским властима, ово се односи и на претње из Вашингтона. Бивши потпредседник Нове банке развоја БРИКС-а, бразилски економиста Паулу Ногеира Батиста млађи, истиче:
„САД морају трговати с бројним земљама. Неселективна употреба царина највише ће погодити америчке потрошаче и произвођаче, који ће се против тога побунити. То је типичан пример западног приступа — наметање притиска ради постизања сопствених циљева.“

Цене нафте могу експлодирати

Према подацима аналитичке компаније Kpler, руска нафта је у првој половини ове године чинила 36% увоза нафте у Индију и скоро 20% у Кину. Турска је трећи највећи купац. Русија је у 2024. зарадила око 192 милијарде долара од извоза нафте. Нагло повећање царина могло би изазвати хаос у глобалној трговини енергијом и довести до наглог скока цена. Резервни капацитети ОПЕК-а вероватно нису довољни да замене руску нафту на тржишту.

Увођење казнених мера са циљем да се земље БРИКС-а натерају да прекину сарадњу с Русијом у коначници ће, тврде стручњаци, нанети више штете остатку света него самој Русији.

СТО – глуви посматрач

Сагласно мишљењу Сергеја Афонцева, заменика директора за научни рад у ИМЭМО РАН, иницијативе попут оне коју предлажу Грем и Блументал воде ка „колапсу целокупног система међународне регулације трговине“, док се Светска трговинска организација (СТО) практично повукла пред притиском Запада.

Током првог Трамповог мандата, САД су блокирале рад органа за решавање спорова у оквиру СТО, што је институцију учинило нефункционалном. Према члану XXI ГАТТ-а, земље имају право на увођење трговинских мера у име националне безбедности — што је био правни основ за Трампове царине на челик и алуминијум 2018. године.

Ова одредба је, међутим, практично неоспорива — довољно је да се позовете на „националну безбедност“, и свака жалба постаје бесмислена. СТО нема механизам за независно утврђивање да ли је позивање на безбедност заиста оправдано.

Свет пред трговинским хаосом

Афонцев упозорава да би таква политика могла довести до потпуног расула у испоруци робе ка америчком тржишту и до озбиљног удара на компаније и државе које зависе од трговине са САД.

СТО је већ покушала да опонира царинској политици САД крајем 2022. године, тврдећи да тарифе на челик и алуминијум крше њен статут, али Вашингтон је то игнорисао. Слично, жалбе земаља попут Русије, Белорусије, Ирана, Кубе и других никада нису добиле третман унутар СТО.

Генерална директорка СТО Нгози Оконджо-Ивеала, иначе из Нигерије, у марту 2025. године позвала је на разумевање према америчким „забринутостима“, изјављујући да се ради о „привременим поремећајима“, а не о системском хаосу — покушавајући да сачува неутралну позицију у глобалном сукобу интереса.

Двоструки аршини

САД у прошлости нису уводиле овакве мере ни против Јужноафричке Републике, Јужне Родезије или Заира, иако су њихове војске током 1970-их и 1980-их година учествовале у инвазијама на Анголу и Мозамбик, као ни за деценијску окупацију Намибије. Израел, такође, није био предмет забрањених тарифних мера, без обзира на бројне резолуције УН.

Напомена:

Америчке царине против Кине због „агресије“ у Кореји уведене 1951. године постепено су престајале да важе од 1960-их, након што је Пекинг искористио све предности трговинских оаза попут британског Хонгконга и португалског Макаа. То је на крају омогућило америчко-кинеско зближавање.

В.Т./Васељенска

Бонус видео