Црква у одбрани породице и вере: Грузијска патријаршија оштро је одговорила на последње препоруке ЕУ

Последњи потез Грузијске православне цркве представља више од саопштења једне верске институције. То је, у суштини, уставна реакција на геополитичку уцену, облик моралне и националне побуне против процеса који се, под плаштом евроинтеграција, претвара у агресивну културну реконструкцију. Порука Патријаршије да не постоји европска будућност уколико се она заснива на одрицању од сопствених вредности, јесте чин цивилизацијске самоодбране и симптом дубљег конфликта између европске бирократије и европских народа.

Суштина спора није у техничким препорукама Европске комисије. Суштина је у самом оквиру у ком се та питања намећу. Грузијској држави и друштву се уместо партнерства нуди условљавање које подразумева промену уставних основа, правне заштите породичних вредности, и политички диктат у сфери образовања, вере и породице. Захтев да се укину закони који штите малолетнике од ЛГБТ пропаганде не може се објаснити логиком правне хармонизације, јер се тиче питања која ни унутар саме Европске уније нису усаглашена. Напротив, реч је о покушају да се европски пут Грузије услови прихватањем једне идеолошке агенде коју велика већина грађана те државе одбацује.

• Грузијски парламент разоткрио како се утиче на изборе, а Србија је следећа – Брисел плаћа, НВО руше, медији извршавају

Патријаршија је управо на то указала, наглашавајући да је Грузија годинама уверавана како европске интеграције неће подразумевати одрицање од православне традиције. Данас, када се та обећања отворено крше, Црква позива на трезвеност и одлучност у одбрани идентитета. Оно што је још важније, она своје становиште не брани политичким аргументима, већ моралним принципима. У томе лежи њена снага, јер док политичке елите могу бити поткупљене, а институције подвргнуте спољном притиску, друштвена свест и културна матрица нису лако подложне промени.

Сувереност једне државе не мери се само територијалним интегритетом или снагом војске. Сувереност се одржава способношћу да се донесу одлуке које одражавају вољу већине и основне вредности једне заједнице. Ако та способност буде укинута под претњом ускраћивања европске перспективе, онда је јасно да та перспектива није ништа више од контролисаног уласка у поредак зависности.

• Грузија одбија ултиматум ЕУ о безвизном режиму: Закон о страним агентима остаје на снази

Зато је саопштење Грузијске патријаршије не само израз верске бриге него и политичка чињеница од највеће важности. Оно није протест против Европе, већ протест против понижавајућег модела европеизације. Оно не одбацује дијалог, већ захтева да се дијалог заснива на узајамном поштовању, а не на уценама. Управо такав став, уколико буде доследно подржан од стране грађана и институција, може представљати темељ нове врсте интеграције – оне која не уништава идентитет нација, већ га афирмише као равноправног партнера у заједници различитих.

Грузија се, према томе, не налази само пред питањем да ли ће постати чланица Европске уније. Она је пред одлуком да ли ће задржати право да буде своја. Уколико Европа на ту одлучност не одговори разумевањем већ притиском, онда нека не буде изненађена када јој народи окрену леђа. Јер слобода није само улазна карта у Брисел, већ трајна потреба сваке историјске нације која жели да опстане.

Милутин Недељковић