Парадигма тужитељке сумњивог интегритета: Бојана Савовић, медијска конструкција нестручности, нерада и лажних прогона
Бојана Савовић (Фото: Принтскрин)
Док Центар за правосудна истраживања, ЦЕПРИС, драматично штити своју истакнуту чланицу, тужитељку Бојану Савовић од, како кажу, „злонамерних напада“, права слика и биографија ове тужитељке потпуно је другачија од оне коју креирају прозападни таблоиди.
Савовић није никаква жртва политичке хајке, већ представник једне уско повезане групе у правосуђу, која годинама делује ван институционалног оквира и која последњих неколико месеци нескривено активно ради на подривању уставног поретка и на урушавању поверења у институције које би требало да представљају. Осим тога, Савовић је тужитељка која се упркос функцији коју обавља кроз политичку иницијативу Проглас отворено бави и политичким активизмом што показује изражену пристрасност и њену биографију прате веома упитни професионални резултати.
Најбољи пример тога је управо предмет ЕПС. У самом почетку истраге ове афере, тужитељка Савовић није видела ни основне елементе кривичног дела, па није хтела ни да преузме предмер. Када га је ипак преузела, њена истрага је довела до штете у износу од 500 хиљада евра, али да, упркос томе, нема основа за хапшења. Та изјава је већ сама по себи већ доводила у сумњу пут истраге, како може постојати пола милиона евра штете, а да нема основа за хапшење?
Главни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, Ненад Стефановић, реаговао је тако што је тужитељке Бојану Савовић и Јасмину Пауновић склонио са предмета. Уместо да прихвате одлуку, ове две тужитељке, које су убрзо прозападни медији прогласили за „српске Лауре“, тај чин, прогласиле су за политички прогон и заташкавање истраге. Упркос чињеници да до тог момента није подигнута нити једна једина оптужница у предмету.
Међутим, убрзо након што је склоњена са предмета и хистерије организоване од стране невладиног сектора, прозападне опозиције и њихових таблоида, истрага креће другим током, испоставља се да је штета начињена ЕПС-у није пола милиона евра, него 7, 5 милиона долара. И да је она итекако доказива. Следи низ хапшења и случај улази у правни ток. Таблоиди и тужитељке све ово прећуткују и даље се држе наратива о политичком прогону и режимској хајци. И управо тај однос према истини најбоље показује о каквом се механизму ради.
Бојана Савовић од тада у јавности наступа, не више као јавни тужилац већ као политички субјект. Учествује на протестима, подстиче блокаде институција, хулигане назива херојима и доприноси опасном преседану где се учесници блокадерског покрета осећају изнад закона. Савовићка ни ту не стаје, заједно са учесницима демонстрација блокира установу у којој ради тражећи да се ухапшени насилници протеста пусте на слободу, без икаквог суђења и јасних процесуирања доказа. Поврх свега, она је и званични члан „Прогласа“, политичке иницијативе која наступа у предизборним кампањама, издаје манифесте и заузима политичке ставове. Устав Србије забрањује тужиоцима политички ангажман, али тај члан закона, изгледа, не важи за њу, јер је политички и медијски заштићена.
Да буде апсурд већи, Савовић и њени заштитници нападају Форум правника Србије, једино домаће, стручно и неполитизовано удружење које се усудило да јавно каже да нешто у њеном активизму није у реду. За разлику од ЦЕПРИС-а, који се финансира из фондова попут USAID-а, NED-а и бројних других страних извора, Форум је заснован на струци и правној пракси, а не на грантовима и политичким инструкцијама. Управо зато је кроз прозападне таблоиде провучен под етикетом „гонго“ удружење и циљу дискредитације стручности људи који се налазе у њему, али је баш зато и опасан по ову структуру јер је њихова негирана алтернатива. Осим тога, поред Бориса Мајлата, Бранислава Лепотића и Иване Помориши, Бојана Савовић је, један од тужилаца са највећим бројем иностраних обука, најчешће повезаних са мрежама страних организација.
Да би се додатно и још боље разумео развојни пут Бојане Савовић, треба знати и да је у време док је Загорка Доловац била вршилац функције шефа Окружног тужилаштва, Савовић обављала дужност секретара тог тужилаштва у Београду. Управо Доловац је била та која ју је изабрала за заменика јавног тужиоца у Трећем ОЈТ, да би касније својом одлуком упутила Савовић у Посебно одељење за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду. У правосудним круговима одавно је познато да Савовић и њена колегиница Поморишки важе за љубимице Загорке Доловац, а њено чланство и утицај у организацијама као што су ЦЕПРИС и иницијативом ПроГлас чини је кључном кариком у систему паралелног деловања мимо институционалне контроле.
Бојана Савовић већ дуго не функционише као тужитељка која поступа у складу са законом и институционалним обавезама, већ као особа која свој јавни идентитет и каријеру базира искључиво на манипулацијама, селективном представљању чињеница и конструисању наративa о политичким прогонaма који не постоје ни у праву ни у реалности, али опстају у медијима који су спремни да је, без критичког одмака, прогласе жртвом сваки пут када институције поступе у складу са законом.
Уместо да се повуче и одговори стручно на оправдане примедбе на свој рад, Савовић је наставила да сваки институционални потез против себе представља као акт репресије, да сваку смену проглашава нападом на правду, а сваку одлуку која јој не иде у прилог тумачи као политичко насиље. На тај начин она не учествује у систему, већ га изнутра подрива, претварајући сваку јавну расправу у пропагандно средство за учвршћивање сопственог медијског статуса. Њену улогу одавно не одређују резултати у предметима, већ објаве на порталима, гостовања у емисијама и систематска подршка страних и домаћих организација које понављају један те исти наратив, Савовић је „херој и невина жртва“.
То што је тај наратив у више случајева, као што је управо случај ЕПС, показао да је потпуно лажан, никоме од њених медијских или НВО савезника није био разлог да га преиспита. Напротив, што је мање доказа, то је саопштења више.
Васељенска
