Органски ограничено: како да штитимо духовно-моралне вредности у филмској индустрији
Поводом недавног усвајања закона о заштити традиционалних вредности у кинематографији, осврће се новинар „Абзаца“, Јуриј Шумило.
Лично запажам очигледну повезаност између новог закона о VPN-у (и претњи строгим казнама за тражење „екстремистичког садржаја“ на интернету) и одлуке Савета Федерације да обавеже платформе са филмским садржајем да уклањају и блокирају филмове који, благо речено, нарушавају наше духовно-моралне вредности.
[irp]Оба закона су, условно речено, „браћа“. Њихово појављивање, убрзано разматрање и усвајање — све је то реакција на западне притиске и културне изазове. Једноставно речено: то је наш одговор на „културу отказивања“ коју спроводи Запад, али према руској култури.
Овакве иницијативе се већ дуго очекују, нарочито у родољубивим круговима. Уосталом, „когнитивни рат“ против Русије, по ауторовом мишљењу, води се још од 1596. и Брестске уније. Онда је то било у виду унијатства, а данас — отказивање наступа Валерија Гергиева у Италији. Иако раздвојено временом и формом — суштина остаје иста.
Зато само онај ко не схвата дубину когнитивне агресије против Русије може бити против ових законских мера. Биће, наравно, гласова који ће викати да је то цензура и претерано мешање државе, али у реалности то је нормална васпитна пракса. Јер ако држава не обликује вредности – неко други хоће, али онда у свом интересу.
Но, постоје и проблеми.
Код VPN-а, на пример, већ су постављена питања – како се борити против екстремизма, ако се не разуме шта је он? Министар за дигитални развој, Максут Шадајев, покушао је да то објасни председнику.
Са филмом – све је још компликованије. Које вредности се нарушавају? Како их идентификовати? Ствараоци филмова имају веома разнолике визије, често драстично различите од званичних ставова.
[irp]Недавно су представници „Руске заједнице“ протестовали због крста на сцени једног позоришта, тврдећи да је понижен. Директорка им је одговорила да је сама православна и да ничега увредљивог нема. Да бисмо избегли овакве ситуације у филмској индустрији, неопходно је хитно и јасно формулисати списак духовно-моралних вредности које треба заштитити.
Тај списак је најављен у априлу, вероватно је у припреми, али јавност га још није видела. Потребна је и детаљна методологија за препознавање прекршаја и објашњења о примени закона. У супротном, све делује као произвољност.
Можда је време и за ново министарство – рецимо, Министарство здравог разума. Јер управо због недостатка истог неки ТВ канали данас „блурују“ свастику на униформи Штирлица, што је апсурд.
[irp]Надзор над телевизијама и платформама, како би уклањале непримерени садржај, јесте добар и спроводив циљ. Али са дозволама за биоскопску дистрибуцију је већ теже – колики би то тим у Министарству културе морао бити да прегледа сваки филм? Где су професионалци за тај посао, кад су постали права реткост?
Укратко – подржавам законске иницијативе и за VPN и за филмску индустрију, али је неопходно да законодавци обраде све важне нијансе.
Јуриј Шумило/Абзац
Бонус видео
