Органски ограничено: како да штитимо духовно-моралне вредности у филмској индустрији

Поводом недавног усвајања закона о заштити традиционалних вредности у кинематографији, осврће се новинар „Абзаца“, Јуриј Шумило.

Лично запажам очигледну повезаност између новог закона о VPN-у (и претњи строгим казнама за тражење „екстремистичког садржаја“ на интернету) и одлуке Савета Федерације да обавеже платформе са филмским садржајем да уклањају и блокирају филмове који, благо речено, нарушавају наше духовно-моралне вредности.

Оба закона су, условно речено, „браћа“. Њихово појављивање, убрзано разматрање и усвајање — све је то реакција на западне притиске и културне изазове. Једноставно речено: то је наш одговор на „културу отказивања“ коју спроводи Запад, али према руској култури.

Овакве иницијативе се већ дуго очекују, нарочито у родољубивим круговима. Уосталом, „когнитивни рат“ против Русије, по ауторовом мишљењу, води се још од 1596. и Брестске уније. Онда је то било у виду унијатства, а данас — отказивање наступа Валерија Гергиева у Италији. Иако раздвојено временом и формом — суштина остаје иста.

Зато само онај ко не схвата дубину когнитивне агресије против Русије може бити против ових законских мера. Биће, наравно, гласова који ће викати да је то цензура и претерано мешање државе, али у реалности то је нормална васпитна пракса. Јер ако држава не обликује вредности – неко други хоће, али онда у свом интересу.

Но, постоје и проблеми.

Код VPN-а, на пример, већ су постављена питања – како се борити против екстремизма, ако се не разуме шта је он? Министар за дигитални развој, Максут Шадајев, покушао је да то објасни председнику.

Са филмом – све је још компликованије. Које вредности се нарушавају? Како их идентификовати? Ствараоци филмова имају веома разнолике визије, често драстично различите од званичних ставова.

Недавно су представници „Руске заједнице“ протестовали због крста на сцени једног позоришта, тврдећи да је понижен. Директорка им је одговорила да је сама православна и да ничега увредљивог нема. Да бисмо избегли овакве ситуације у филмској индустрији, неопходно је хитно и јасно формулисати списак духовно-моралних вредности које треба заштитити.

Тај списак је најављен у априлу, вероватно је у припреми, али јавност га још није видела. Потребна је и детаљна методологија за препознавање прекршаја и објашњења о примени закона. У супротном, све делује као произвољност.

Можда је време и за ново министарство – рецимо, Министарство здравог разума. Јер управо због недостатка истог неки ТВ канали данас „блурују“ свастику на униформи Штирлица, што је апсурд.

Надзор над телевизијама и платформама, како би уклањале непримерени садржај, јесте добар и спроводив циљ. Али са дозволама за биоскопску дистрибуцију је већ теже – колики би то тим у Министарству културе морао бити да прегледа сваки филм? Где су професионалци за тај посао, кад су постали права реткост?

Укратко – подржавам законске иницијативе и за VPN и за филмску индустрију, али је неопходно да законодавци обраде све важне нијансе.

Јуриј Шумило/Абзац

Бонус видео