Како се односити према пророчанствима стараца о данашњим догађајима у Украјини?

Одговара архимандрит Маркел (Павук), предавач Кијевске духовне академије и семинарије

Пророштво није само предвиђање будућности, већ и исправно, трезвено сагледавање садашњости. Пророци Илија и Језекиљ, чији спомен смо недавно прославили, јасни су примери тога. Они нису говорили само о доласку Месије – Христа, већ су и храбро разобличавали идолопоклонство и отпадништво ондашњих власти у Израилу.

И наши православни епископи и свештеници, следујући Христу и древним пророцима, позвани су на пророчку службу – не само да понављају речи стараца из 20. века (иако је и ту велико духовно благо и од кога има шта да се научи), већ и да се усуде на исправну, духовно засновану оцену савремених збивања. У проповеди се морају ствари називати правим именом – не по сопственој машти или уобразиљи (јер тада то прераста у лажнопророштво), већ ослањајући се на Свето Писмо и Светоотачко Предање.

Чињеница да се пророчанства светих стараца 20. века – људи који су живели не тако давно – данас остварују, потврђује да Црква није погрешила што их је прибројала светима. На пример, широко је познато пророштво преподобног Лаврентија Черниговског (+1950), који је у време жестоког атеизма говорио да ће прогон хришћана ускоро престати, да ће се обнављати храмови, да ће куполе поново бити позлаћене – али да ће, нажалост, све то бити краткотрајно, јер ће уследити нови, још тежи прогони.

Многи су се питали: зашто тако? Зашто слобода Цркве неће потрајати? Нема сачуваног одговора самог преподобног Лаврентија на то питање, али можемо претпоставити да је тим речима желео да упозори верујући народ и свештенство да се не задовољавају само спољашњом побожношћу (обновом храмова и лепотом богослужења), већ да своју пажњу усмере на унутрашњу борбу – на искорењивање страсти, стварање врлина и духовни напредак. Јер је видео да су многи хришћани млаког духа и лењи у духовном животу – зато је и говорио о краткој слободи.

И други подвижници благочешћа 20. века, још увек неканонизовани, предвиђали су многе процесе које данас гледамо – не преко политичке анализе, као световни коментатори, већ на основу дубоког познавања палости људске природе. Тако, када је једна подвижница прорекла да ће један познати епископ завршити живот као обичан „човек у панталонама“, она није говорила из личне злобе, већ зато што је видела да његов начин живота води само у духовни пад.

Зато према свим предсказањима о судбини нашег народа или појединих познатих личности треба приступати са пажњом и озбиљношћу, али и са расуђивањем – одбацујући сваку хистерију и лажна пророштва која се неосновано приписују појединим старцима, а која се противе духу Јеванђеља и Црквеног Предања.

СПЖ

Бонус видео