Након Украјине, да ли ће и Грчку увући у „пројекат” Молдавија?

Може ли се Молдавија трансформисати у нови, други фронт унутар Европе – након Украјине – имајући у виду да је још од времена Совјетског Савеза једна од најнестабилнијих земаља региона.

Тренутна влада у Кишињеву отворено подржава пријем у НАТО и овако приказује Москву као главну претњу националној безбедности. Истовремено, чини све да прекине везе са Русијом и потпуно се укључи у „западни табор“. Са друге стране, Москва истиче да је пружање НАТО-а према истоку њена „црвена линија“. У овом контексту, крајем септембра Молдавија иде на парламентарне изборе, при чему ће прорежимски партија PAS Маје Санду улагати максималне напоре да задржи потребну већину за формирање владе. Ако то успе, сматра се извесним да ће наставити курс ка милитаризацији и пооштравању односа с Русијом – што може створити услове чак и за отворени сукоб између Молдавије и Русије.

Још озбиљнији проблем појављује се ако Санду поново победи – могуће је да ће покушати реинтегрисати Придњестровље у састав Молдавије. Придњестровље је отцепљени ентитет унутар земље с отприлике 220.000 становника који имају руска држављанства. Тамо се налази око 10.000 руских војника.

Ова територија гранична је с украјинском Одецијом, што је чини потенцијалном тачком трења и за Кијев. Украјински новинар Дмитри Гордон, блиски сарадник Зеленског, недавно је отворено изнео могућност решавања питања војним средствима.

Планови за улогу Грчке

У широкој анализи постоји уверење да би такав потез Кишињева донео фактички војни сукоб с Москвом. У том случају, грчке луке као што су Александруполис и Солун вероватно би функционисале као главна транзитна чворишта за снабдевање Молдавије, по узору на данашњу подршку Украјини.

Према поузданим информацијама, НАТО је већ развио планове да претвори Грчку у кључно чвориште оружаног транзита према Молдавији и југоисточној и источнoј Европи. Није искључено да би директно укључивање Грчке могло учинити њене луке потенцијалном метом Москве, која би могла покушати да омета испоруке оружја чак и на грчком тлу. Иако су неки руски званичници претходно упућивали суптилне претње Грчкој у контексту подршке Украјини, до сада Москва није конкретно реаговала.

Током времена Грчка је постала витална тачка транзитних и координационих операција НАТО-а, посебно у подршци операцијама ближе источном фронту савеза и унутар Украјине. Кључну улогу игра лука Александруполис, која захваљујући стратешком положају у Блискоисточној Европи и доброј мрежи са копненим и железничким везама до балканских држава (Бугарска, Румунија), као и ширег региона истока и североистока Европе, чини важан сегмент ланца снабдевања до Балтика. Веза Грчке у војној подршци Украјини усмерила се још почетком 2022, са континуираним испорукама грчког оружја и невероватно важном улогом Александруполиса у преносу америчких и НАТО војних система.

Шира опасност у Европи и на Балкану

Свако проширење сукоба поред оног у Украјини драматично повећава ризик од дестабилизације целе Европе. Посебно ако се појави рат на европском тлу – и то би неизбежно довело до таласа хибридних претњи, сајбер-напада, саботаже и циљања критичних инфраструктура у енергетици и транспорту. Истовремено, створило би се ново избегличко кретање које би погодило и јужну Европу, што би додатно увећало проблеме са миграцијама за Грчку. Најважније: конфликт у Придњестровљу могао би „одмрзнути” и друге „смрзнуте” жаришне тачке, попут Босне и Херцеговине, Косова, Северне Македоније, па чак и Кипра. Неке анализе указују да би Турска могла искористити ову турбуленцију за промовисање сопствених ревизионистичких циљева, посебно у контексту кипарског питања.

Челичне везе са НАТО

Од 2022. Молдавија добија помоћ од ЕУ преко Европског механизма за мир. Висока представница ЕУ за спољну политику Каија Калаш најавила је пакет војне помоћи од 60 милиона евра. Он укључује малошасовна противваздушна средства, радари, оклопна возила, беспилотне летелице, личну заштитну опрему и комуникационе системе.

Планови владе у облику стратегије до 2034. подразумевају продубљивање односа с НАТО-ом и обавезу повећања војног буџета на 1% БДП‑а до 2030. У претходне две године Кишињев је усвојио нову политику одбране и националне безбедности која промовише Москву као највећу претњу. Речник председнице Маје Санду – чврсте присталице Кијева и блиске Зеленском – снажно је анти-руски.

Између 2023. и 2024. Молдавија је удвостручила војни буџет и започела широку модернизацију своје војске. Према западним медијским извештајима, од 2023. ЕУ државе су испоручиле Молдавији осам ватрених противваздушних система, немачка оклопна возила, француски артиљеријски систем и муницију, уз бројне заједничке војне вежбе са НАТО савезницима. Укупно, набавке оружја и муниције вределе су приближно 1,5 милијарди долара – укључујући транспортна оклопна возила (Piranha), системе лаког и тешког наоружања, артиљерију, муницију и преносне противваздушне системе као што је Piorun.

Процењује се да ће у 2025. обим војне помоћи порасти за 50%, при чему НАТО генерално користи грчку одбрамбену индустрију да задовољи тим потребама. На пример, грчка фабрика муниције Ελληνικά Αμυντικά Συστήματα (ΕΑΣ), коју фактички управља чешки CSG конзорцијум, снабдева украјинске оружане снаге.

У суштини, ако влада Маје Санду одржи власт након избора септембра 2025, очекује се да ће наставити снажну транзицију земље у НАТО и даљу оштру реторику против Русије. То може потенцијално водити до сукоба у Придњестровљу, с могућим последицама по безбедност Балкана, улогу Грчке као логистичког центра НАТО-а и шире регионалне стабилности.

militaire.gr