Интернет по пасошу: дигитални концлогор под изговором заштите деце
25.јула у Великој Британији ступио је на снагу нови закон о „безбедном интернету“ — Online Safety Act. Према тврдњама британске владе, главни циљ закона је заштита деце од опасног садржаја.
Шта закон обухвата?
Под опасан садржај спада не само порнографија, већ и сцене насиља, као и информације које могу изазвати поремећаје у исхрани код деце или их наговорити на саморазарајућа понашања. Забрањује се и приказивање садржаја који подстиче мржњу по расној, верској или родној основи.
[irp]Међутим, категорија „несоодрасле информације“ сада може обухватити буквално све — од видео снимака анти-мигрантских протеста до војних хроника. Због тога нова правила погађају не само порнографске сајтове, већ цео интернет, укључујући и платформе као што су Јутјуб и Википедија.
Интернет „по пасошу“
Све велике онлајн платформе — од гејминг сервиса до друштвених мрежа — сада морају да од корисника траже потврду године старости.
Али само кликање на „имам више од 18“ више није довољно: да би приступили „одраслом“ садржају, корисници ће морати да учитају личну карту, возачку дозволу или да прођу биометријску верификацију (примера ради, скенирање лица).
Приватност и надзор
Закон такође обавезује власнике платформи да прате приватне разговоре у ћаскањима и мејловима како би филтрирали „штетан садржај“ који може угрозити психу деце. То значи крај скрозног шифровања и приватности у комуникацији.
Дигитални концлогор у демократској Европи
Оно што је некада звучало као луда антиутопија — интернет по пасошу — постаје стварност, и то не у Кини или Северној Кореји, већ у демократској Великој Британији.
Са сличним иницијативама већ излазе Европска унија и Аустралија, такође под изговором заштите малолетника.
Ко се противи, бива одмах оптужен за угрожавање најсветијег — безбедности деце. На пример, британски министар Питер Кајл недавно је оптужио опозиционог политичара Најџела Фаража, који се противи Online Safety Act, за педофилију.
Викторијански идеал детињства
У суштини, ради контроле интернета враћамо се викторијанским идеалима из XIX века, када је буржоазија била опседнута да заштити децу од сваког знака порока.
Тада су чак и дела Шекспира цензурисана пре него што би стигла у руке малишана.
Вреди истаћи да је таква опсесивна брига о „невиној деци“ настала тек у XVIII–XIX веку. Пре тога то није био проблем јер су деца одрастала у много отворенијем окружењу, без посебних ограничења.
Од канибалских бајки до фреудовске сексуалне револуције
Стари енглески народни митови били су пуни насиља и суровости, све док их браћа Грим нису ублажила.
Идеја о детињству као посебном периоду живота настала је уз развој образовања и све сложенијих друштвених процеса. Уместо да деца одмах улазе у свет одраслих, сада их стављају у контролисану, „безбедну“ средину.
Међутим, током XX века, посебно након Фројдових теорија, слика деце као „невиних анђела“ се распала.
Сексуално образовање и супротности
Од 1976. године у британским школама уводе се часови сексуалног образовања. Од 2020. године они постају обавезни, а сад деци причају и о транс*темама и хомосексуалности, уз учешће ЛГБТ активиста.
Управо на овом месту, кад се промовише „секс-позитиван приступ“, држава изненада почиње да „штити“ децу на интернету као да су викторијански острвљани.
Истерика око заштите деце као изговор за контролу
Да ли је сва ова прича о „заштити деце“ само прикривање за системску контролу и надзор, слично као што су власти широм света оправдавале тоталну шпијунажу под изговором борбе против тероризма?
Мислим да је овде реч о нечему већем — о томе да се идеја о дечјој невиној користи да би се контролисали и сами одрасли, јер су и они све више као деца.
Инфантилизација друштва
Савремена држава све више гледа на своје грађане као на инфантилне особе којима је потребна стална заштита и контролa.
Интернет с „дечјим режимом“ по дефаулту, који сада нуди британска влада, само је наставак овог тренда.
Слобода или сигурност?
Желиш да играте игру која је „жешћа“ од Майнкрафта или да гледаш видео који није намењен деци? Прво докажи да ниси дете.
Многима је тај статус „заштићене деце“ и те како пожељан — јер их штити свемоћна држава.
Како нам је показала пандемија ковида, људи су спремни лако да се одрекну слободе у замену за сигурност и удобност.
Пут ка дигиталном концлогору
Иако су западне демократије вољније прихватиле ове мере него Источна Европа или Русија, све земље полако иду тим путем.
[irp]Рано или касно, овај „дигитални концлогор“ угушиће сваког од нас својим „љубавним загрљајем“.
*Међународни ЛГБТ покрет је у Русији признат као екстремистички и забрањен.
Александар Храмов/Регнум.ру
Бонус видео
