Црвена жега на Аљасци

Ако – а то подмукло „ако“ још увек не можемо искључити, јер покушаји западног „колхоза“ им. Трумана да задржи свог „председника“ Трампа за скут све више јачају! – дакле, ако се самит Русија–САД на Аљасци ипак одржи, ја се сада не усуђујем да предвидим чиме ће се завршити. Ту је све на ивици: може доћи до великог пробоја, а може се завршити дубоким ћорсокаком. Ако судимо по Трамповом карактеру, трећа опција не постоји.

Под „трећом“ мислим на оно „ни вашим, ни нашим“, на шта многи сада рачунају: формално ће се састати, стиснути руке, Трамп ће узети пропагандне поене (без обзира да ли састанак буде успех или неуспех), а Путин ће се загонетно насмешити и наставити по своме.

[irp]И заиста, Владимир Владимирович је увек тако радио – настављао свој курс! Али овог пута није њему припекло, већ Трампу. Он је тај који хоће нешто да мења, јер до сада није могао ништа да постигне против Путина.

Време ради против Доналда, пре свега зато што руска војска, иако релативно споро – око 20 километара дневно – али неумољиво напредује на запад, као ваљак од асфалта. На западу су нервозни, а Трамп поставља нереалне рокове и ултиматуме.

Штавише, испред тог „ваљка“ више нема ни природних ни градских утврђења – отвара се гола степа. То значи да ће се кретање убрзати, а где ће се зауставити – у Пентагону не желе ни да замисле. И све што Трампу остаје је, као чувени Вук из совјетског цртаног „Ну, погоди!“, да виче „Стан’! Ну, погоди!“. Само што овде то није претња, већ молба ваљку да сачека.

Иронија је у томе што је управо Трамп први покренуо тај ваљак рата у Украјини, снабдевајући Зеленског офанзивним оружјем још пре Бајдена. Али, изгубивши контролу, „исплео“ се преко сопствене главе, изгубио власт и сада бежи испред онога што је сам покренуо, тврдећи да то „није његов рат, већ Бајденов“.

Само што у стварности од ваљка не можеш побећи. Наступио је тренутак „или–или“. Британски војни аналитичар Александар Меркурис чак каже: „Ако Покровск падне, цела украјинска одбрана почеће да се урушава.“

За Русију тог „или“ нема – то Запад покушава да га измисли и издејствује себи неку повољну опцију. А Трамп жели да лицем у лице, гледајући Путину у очи, види постоји ли она уопште.

Путин и Трамп се већ скоро девет година налазе на врху и посматрају један другог. Време је да се одлучи како ће се развијати не само руско-амерички односи, већ и глобална политика у 21. веку.

[irp]Зато је избор Аљаске за место састанка симболичан. Никада у историји ниједан руски владар – ни цар, ни генерални секретар, ни савремени председник – није био у „руској“ Аљасци, која је пре више од једног века продата САД. То значи да је Путин спреман да „окрене страницу“ и изгради сарадњу са Америком, суперсилом од које га на истоку дели свега 4 километра воде.

Време је да се Русија и Америка гледају директно, а не кроз европске и западне „двогледе“, који су у последње време, као и пре 85 година, замењени нишанима.

Ово је историјска прилика. Не случајно ће следећа – друга – њихова средба бити у Владивостоку, месту где су се 1974. састали Леонид Брежњев и Џералд Форд и потписали прогресивну заједничку изјаву. Та прилика је пропуштена јер су у САД на власт довели „неокона“ Џимија Картера, па је све стало.

Хоће ли и данас „јастребови“ у Вашингтону спречити договор и зауставити позитиван помак за цео свет?

Да би договори са Американцима били испоштовани, неопходан је један услов – морају се обезбедити силом. Јер само силу разумеју и поштују. Погледајте – још увек држе обећање дато Хрушчову 1962, када су се уплашили совјетских ракета на Куби.

[irp]Зато у хладне ледове Аљаске треба донети мало жеге са Кариба – у здравој дози. Карипска криза је тада довела до „џентлменског споразума“ који није ни био записан, али се поштује до данас: САД су обећале да неће напасти Кубу, повући нуклеарно оружје из Турске, ограничити нуклеарна тестирања и успоставити директну везу Москва–Вашингтон.

Такав тренутак је поново дошао. Потребни су нови џентлменски договори – и то изван оквира било каквих класичних „споразума“.

А чини ми се да Путин и Трамп јесу прави џентлмени.

Вадим Елфимов/Минска правда

Бонус видео