Аргументи и чињенице: зашто је састанак у Вашингтону протекао по руском плану

Трамп Вашингтон

(фото:Абзац)

Обзорник Абзаца Дмитриј Попов истиче да је важно искључити емоције када се говори о „гесту добре воље“, „преговорима“ и, посебно, о сусрету Путина и Зеленског. Такви појмови код многих изазивају узнемиреност, нарочито када су пропраћени „инсајдима“, „изворима блиским…“ и сличним медијским спекулацијама. Међутим, политика је беземоционална и захтева смирен поглед.

Анализирајући сам састанак у Вашингтону, Попов наводи да су Европљани инсистирали на „гаранцијама безбедности“, Макрон је желео снажну модерну украјинску војску, а опет се помињао пут у НАТО и непрекидно снабдевање оружјем. Мерц је захтевао прекид ватре.

На крају, резултати су били сасвим другачији: Урсула фон дер Лајен саопштила је да ће ЕУ радити на гаранцијама безбедности сличним 5. члану НАТО-а, а Трамп је јасно рекао да Украјина неће у НАТО. Управо такве „колективне гаранције Запада“ Путин је понудио Трампу током састанка на Аљасци.

Мерц је додао да „територијалне уступке не могу бити наметнуте“ и да је то питање за Украјину, али, како Попов истиче, стварна моћ није на страни европских лидера, већ у рукама Русије и САД. Зеленски, који је раније тврдио да неће уступати земљу, после контакта са Трампом и позива Путина већ је изјавио да је спреман да разговара о територијама.

Чак и сама могућа средба Путина и Зеленског не легитимише украјинског лидера. Путин је нагласио: „Спреман сам да се сретнем са свима, укључујући Зеленског. Питање није у томе – ако украјинска држава верује некоме да води преговоре, нека буде тако. Питање је ко ће потписивати документе.“ То значи да Русија и даље захтева контролисане измене власти у Украјини, по потреби и изборним путем.

Најважније, према Попову, јесте да је састанак у потпуности уклонио тему безусловног прекида ватре с дневног реда преговора. Војна сила Русије остаје главни аргумент, који Запад више не може игнорисати. Без примене силе, западни аргументи нису имали тежину – сада је позиција Русије неотуђива.

Закључак је јасан: ако се сагледа без емоција, све иде по руском плану.

В.Т./Васељенска