ЕВРОПСКИ ФОРУМ У АЛПБАХУ: ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ КРОЗ ПАНЕЛЕ О „ПРАВИМА“, „ПРОТЕСТИМА“ И „СТРАНИМ АГЕНТИМА“

Европски форум у граду Алпбах, у аустријској покрајини Тирол, који важи за престижно окупљање евроатлантских кадрова из света политике, цивилног сектора и корпорација, ове године је посветио чак две трибине Србији – наравно, не са намером да се разуме, већ да се пресуди. Под маском борбе за демократију, трибине су служиле као још један механизам легитимисања организоване унутрашње дестабилизације, уз снажну подршку страних фондација и политичких актера који Србију не гледају као партнера, већ као терен.

Прва трибина под називом „Пумпај! Протест као откуцај срца демократије“ бавила се демонстрацијама у Србији и Грузији, иако се формално представљала као расправа о ширем значају грађанске побуне. У најави панела директно се сугерише да је Србија земља институционалног насиља, у којој “туга покреће демократски покрет”, док су студенти приказани као главни носиоци борбе против ауторитаризма. Говорници на овом панелу били су ректор Београдског универзитета Владан Ђокић и студент Алекса Симић, активан учесник блокада на Факултету политичких наука.

Ништа није речено о контексту, о злоупотребама факултетских зграда, о повезаности покрета са страним фондацијама, нити о озбиљним безбедносним ризицима које су доносили организовани упади, позиви на рушење уставног поретка и координација са параструктурама.

Друга трибина, под називом „Страни агент у мојој земљи: Како закони ућуткују медије, ограничавају права и утичу на животе“, у потпуности је посвећена критикама на рачун земаља које су се усудиле да предложе или усвоје законе о транспарентности страних утицаја — наравно, само ако те земље нису САД или Велика Британија, јер ни реч није изговорена о тамошњим законским оквирима, који су далеко рестриктивнији од онога што је икада предложено у Србији.

Посебно ироничан био је изостанак сваког спомињања чињенице да је управо Америка 1938. донела FARA закон, на ком се заснива већина каснијих аката о страним агентима широм света. Али за говорнике у Алпбаху, закон је недопустив само ако га предлаже неко у Србији — нарочито ако тај закон може угрозити “невладине организације” са дубоким политичким, финансијским и безбедносним везама у иностранству.

На панелу је говорио и европосланик Хелмут Брандштетер, који је за српску јавност одавно познат по жестоким и често нетачним критикама власти. Он је, заједно са словеначком колегиницом Иреном Јовевом, номиновао студенте у блокади за награду “Сахаров”, чиме је, без икакве институционалне анализе, директно подржао групу која се не либи да затвори факултете, онемогући наставу и сарађује са структурама попут „зборова“ и „активистичких ветерана“. За њих је то „откуцај демократије“.

Као спонзор панела наведена је Ерсте фондација, која се почетком године огласила саопштењем у којем исказује “забринутост” због привођења страних држављанки, тачније активисткиња из Хрватске, које су у Београд дошле како би обучавале учеснике протеста. Иако се представљају као едукативни актери, званичне службе Србије упозориле су да је реч о безбедносном ризику, а њихов боравак повезан са координацијом активности на терену, што је потврђено и у више оперативних анализа.

Панел о “страним агентима” посебну пажњу је посветио и предлогу закона који су Скупштини Србије поднели посланици Покрета социјалиста, а који има за циљ уређење рада организација које примају средства из иностранства и баве се политичким деловањем. Међу говорницима био је и Дамир Диздаревић, координатор програма у Фондацији БФПЕ, организацији коју је основала Соња Лихт, а која већ годинама делује као центар мрежне подршке „реформским“ структурама. Диздаревић је, поред тога, аутор публикације “Анализа кинеског утицаја у Србији и његових импликација на трансатлантску и европску безбедност”, у којој се кинеске инвестиције приказују као претња владавини права и евроатлантском правцу Србије, чиме се јасно позиционира као заговорник редукције суверене сарадње Србије са недозвољеним партнерима.

На списку говорника форума у Алпбаху појавила се и Вјоса Османи, председница тзв. Косова, која је представљена као “млад лидер” и симбол борбе за демократију. То што је њена власт одговорна за континуирана кршења права Срба, институционално насиље на северу Косова и игнорисање међународних обавеза – није било тема. Уместо тога, Османи је говорила о “потреби хитног уласка Косова у ЕУ и НАТО” и хвалила “рад на одбрамбеној индустрији” — све супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, која као једину легитимну безбедносну снагу на КиМ признаје исключиво КФОР.

Иначе, цена улазнице за публику на Алпбах форуму ове године износила је 1.100 евра по особи. Тај детаљ довољно говори о томе ко може да учествује у дискусијама о “грађанским правима” и “медијским слободама” — и у чије име се ту заправо наступа.

Васељенска