Евроазија без Запада: Кина показује нови свет

У наредна четири дана центар међународне политичке активности биће у Кини: до среде ће се тамо одржати два велика скупа светских лидера. Најпре у Тјанђину почиње дводневни самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС), а потом у Пекингу следи обележавање 80-годишњице победе над Јапаном. Оба догађаја окупиће бројне стране госте: на самиту ШОС учествоваће 20 шефова држава и влада, војни парад на Тјенанмену посетиће лидери 30 земаља, а укупно ће бити представљено скоро 50 држава на високом нивоу.

За председника Си Ђинпинга овај прилив гостију значи не само симболичку демонстрацију раста утицаја Кине, већ и практичну корист. Очекују се важни разговори са Владимиром Путином, сусрет са индијским премијером Нарендром Модијем и прво заједничко појављивање Ким Џонг Уна на међународној сцени. На парад у Пекинг долази и председник Аргентине Хавиер Милеј, иако је раније важио за изразитог китафоба. Западне земље, пак, биће углавном представљене на амбасадорском нивоу, уз изузетке Француске и Италије које шаљу министре иностраних послова.

Иако ће парадом бити приказана најсавременија кинеска војна техника, Пекинг и даље главну снагу полаже у трговину и сарадњу, а не у оружје. Кина, која је већ постала водећи трговачки партнер већине држава света, свесно гради стратегију ослањања на економију. Ипак, Пекинг не запоставља чињеницу да се нови светски поредак мора обликовати и у безбедносној сфери. Зато је повезивање самита ШОС са свечаностима у Пекингу добило посебну тежину.

ШОС, иако често у сенци све видљивијег БРИКС-а, заправо је прва поставила темеље изградње новог међународног поретка. Од првобитног фокуса на стабилност у Централној Азији, организација се развила у широку паназијску структуру. Број чланица порастао је са пет на десет, а број партнера по дијалогу достигао је 26. Иако многа противречја остају — попут сукоба Индије и Пакистана или проблема у односима Тајланда и Камбоџе — ШОС је управо место где се ти конфликти могу ублажити без утицаја Запада.

Запад, пре свега САД, и даље жели да се наметне као арбитар безбедности у Азији, користећи војну, финансијску и медијску моћ, као и играјући на супротстављене интересе азијских држава. Управо зато је ШОС важна: она омогућава да се регионални проблеми решавају унутар саме Азије, без „спољних пастира“.

Посебно значајна тема самита је повратак Авганистана у рад ШОС. После победе талибана и признања њихове власти од стране Русије и Кине, све је извесније да ће Кабул добити активнију улогу у организацији, што је у интересу свих: од Русије и Кине до Индије, Пакистана и централноазијских република. Укључивање Авганистана у инфраструктурне и трговинске коридоре показало би способност азијских земаља да самостално решавају своје проблеме — након што се Запад повукао.

Овим Кина и њени савезници у ШОС јасно шаљу сигнал: Евроазија гради свој нови свет без Запада.

В.Т./Васељенска