Фокус НАТО-а пребацује се на Арктик

Ситуација око Гренландије се заоштрава

У размаку од само неколико дана у светским медијима појавиле су се две занимљиве вести. Прва, из часописа Newsweek, говори о томе да је на америчку војну базу у Гренландији пребачен авион Е-6B Mercury, намењен за комуникацију са стратешким подморницама америчке морнарице у случају нуклеарног сукоба.

Друга вест стигла је из прес-службе Пацифичке флоте Русије:
„Подморнице Ратне морнарице Русије и морнарице Народноослободилачке армије Кине по први пут су извеле заједничко патролирање у Азијско-пацифичком региону.“

Шта повезује ове догађаје и какве везе има Данска?

Доктрина Монро 2.0 и интереси САД

Да бисмо разумели данашњу ситуацију, вреди подсетити на „доктрину Монро“, формулисану још 1823. године. Њена суштина била је: Америка за Американце – европске силе да се не мешају у послове америчког континента, а САД да не улазе у европске проблеме.

[irp]Међутим, временом је овај принцип прерастао у класични колонијализам и политику „велике тољаге“ (Big Stick Policy), којом је Вашингтон оправдавао мешање у унутрашње ствари земаља западне хемисфере.

У наше време, под администрацијом Доналда Трампа, ова доктрина добија облик неоколонијалне стратегије. САД више не желе само да контролишу „задње двориште“, већ отворено размишљају о припајању суседних територија – од Мексика и Канаде, па све до Гренландије.

Гренландија и Данска под притиском Вашингтона

Формално, Гренландија припада Данској. Али, премијерка Мете Фредериксен недавно је упозорила на „озбиљност ситуације“, истичући да блиски сарадници америчког председника наводно делују унутар гренландског друштва како би подстакли раскол између Копенхагена и острва.

Према писању данске телевизије DR, Американци прикупљају податке о становницима Гренландије – ко је наклоњен, а ко непријатељски расположен према Вашингтону – како би створили услове за могуће припајање острва САД-у.

Иако је амерички Стејт департмент формално саопштио да „влада САД не контролише активности приватних грађана“, у Копенхагену сматрају да иза свега ипак стоји Белa кућa.

Ситуацију додатно компликује то што ЕУ не нуди никакве безбедносне гаранције Данској и Гренландији у случају америчког притиска.

Арктик – кључна тачка новог надметања

Зашто све ово има везе са Русијом и Кином? Одговор лежи у Арктику. Положај Гренландије омогућава Данској чланство у Арктичком савету, док растући интереси Вашингтона за ресурсе Арктика и контролу Северног морског пута постају један од главних извора глобалних тензија.

Према последњим информацијама, НАТО планира да упути ратне бродове у близину руског Северног морског пута ради „провокативних маневара“, са циљем да из тог стратешки важног региона искључи Кину, Индију и друге земље Глобалног југа које желе да развијају трговину преко најекономичније руте између Европе и Азије.

Опасност од ескалације и улога Москве и Пекинга

Све ово указује да САД, у намери да ограниче приступ Арктику другим силама, не искључују ни покушаје анексије Гренландије или вршење притиска на Канаду. Још опасније, Вашингтон је спреман да ризикује изазивање новог великог рата у Европи, чије жариште можда неће бити Украјина, већ Балтик и Северни ледени океан.

[irp]Ескалација у Арктику служи интересима САД, које саме нису спремне на директан војни судар са нуклеарном силом, већ желе да европски савезници буду ти који ће „вући арктичке кестене из ватре“.

Управо зато је све тешња војна сарадња Русије и Кине – заједничка патролирања и координација снага – усмерена на спречавање оваквих сценарија. Америци је ризично да улази у сукоб са једном нуклеарном силом, а камоли са две у исто време.

В.Т./Васељенска