Србија и Јужна Кореја потписале споразуме о нуклеарној и водоничној енергији: Нови корак ка енергетској независности

Србија је начинила још један значајан корак ка јачању своје енергетске безбедности и технолошке аутономије, потписавши два меморандума о сарадњи са компанијом Korea Hydro & Nuclear Power (KHNP), водећим јужнокорејским партнером у области нуклеарне енергије и развоја водоничне технологије.

Како је саопштило Министарство рударства и енергетике, ови споразуми представљају темељ за стратешко партнерство између Србије и Јужне Кореје у два изузетно осетљива, али перспективна енергетска сектора, нуклеарне енергије и зеленог водоника.

Први меморандум односи се на сарадњу у области нуклеарне енергије, укључујући обуку српских стручњака, размену техничког знања и припрему основа за дугорочни развој нуклеарних капацитета у Србији. Овај потез долази убрзо након што је Народна скупштина укинула вишедеценијску забрану изградње нуклеарних електрана у земљи, чиме је формално отворен простор за „нуклеарни повратак“ у српској енергетици.

Други меморандум фокусиран је на развој водоничне енергије, односно пилот-пројекте у области производње, складиштења и изградње ланца снабдевања зеленим водоником. Србија тиме наставља да се позиционира као потенцијални чворишни центар за нове енергенте у региону, уз подршку већ постојећих партнера попут Немачке, која је у више наврата показала интересовање за улагања у овом сектору.

Према речима упућених званичника, циљ ових споразума није само технолошко партнерство, већ пре свега смањење енергетске зависности од увоза гаса, као и изградња одрживог, сувереног енергетског система који би могао да одговори и на унутрашње потребе, али и да омогући извоз у регион.

У време глобалне неизвесности и притисака са свих страна, посебно када је реч о енергетским токовима, Србија овим шаље поруку да жели да своју енергетску будућност гради на вишеструкој сарадњи, али без улоге потчињеног потрошача. У партнерству са Јужном Корејом, земљом која је успела да изгради сопствени нуклеарни сектор на темељу домаћег знања и индустрије, Београд очигледно тражи модел који ће му омогућити већу контролу над сопственим ресурсима и инфраструктуром.

Васељенска