Стежу обруч око Србије: НАТО и КФОР у БиХ припремају заједничку војну вежбу за цео Балкан
(фото:Весна Веизовић/Васељенска)
У Босни и Херцеговини овог месеца биће одржана велика војна вежба у организацији EUFOR-а и НАТО мисије KFOR, уз учешће Оружаних снага БиХ и полицијских јединица. Према званичним информацијама, вежба ће трајати од 9. до 26. септембра и обухватиће девет градова широм БиХ, као и два гранична прелаза. Поред домаћих снага, биће ангажовани и војници из Чешке и Мађарске.
[irp]На папиру, реч је о уобичајеној вежби међународних мисија, чији је циљ, како се каже, унапређење сарадње, брже реаговање у случају кризе и општа координација на терену. Али у стварности, посебно кад се узме у обзир време и место одржавања, овај потез носи много више значења него што би неко на први поглед помислио.
Балкан, а посебно Босна и Херцеговина, одавно је терен на коме се глобалне и регионалне тензије сусрећу и сударају. У време када Европа из дана у дан стрепи од нових криза, када Украјина и Блиски исток горе, а односи Србије и шиптарских сепаратиста поново улазе у нестабилну фазу, не делује случајно то што се управо сада организује овако велика безбедносна операција унутар једне формално суверене државе.
Није спорно да безбедност јесте заједнички интерес. Али није могуће игнорисати ни чињеницу да је реч о заједничкој вежби снага под командом НАТО и ЕУ – и то у земљи у којој већ деценијама кључне полуге власти не држе домаће институције, него међународне структуре. У том светлу, ова вежба може деловати као упозорење, подсетник или демонстрација присуства, зависно из ког угла се гледа.
[irp]Посебно је осетљиво то што ће активности обухватити и граничне прелазе. То значи да се не симулирају само унутрашњи нереди, већ и сценарији у којима би могло доћи до затварања, заштите или контроле граница. Укључивање више градова и више служби, укључујући стране јединице, показује да се овде не ради само о увежбавању, већ и о поруци, како унутрашњим актерима, тако и спољним посматрачима.
У свему томе, за становнике БиХ, посебно у Републици Српској ,остаје осећај да о њиховој безбедности одлучују не они које су бирали, него они који се овде задржавају већ више од две деценије у статусу сталне „привремености“. Тај осећај присуства споља, који више личи на управљање него на помоћ, временом оставља трајне последице по поверење у институције, али и у саму идеју демократског процеса.
[irp]За Запад, ово је вежба стабилности. За део јавности у региону – можда подсетник ко заправо држи кључеве.
Васељенска
