Разрешењем Спасоја Вулевића почињу озбиљне промене у безбедносном и правосудном сектору

Почеле су озбиљне промене у безбедносном и правосудном сектору. Како сазнајемо од добро обавештених избора, са сцене одлазе појединци који се годинама доводе у везу са страним утицајима у кључним државним структурама.

Дугогодишњи командант Специјалне антитерористичке јединице, Спасоје Вулевић, разрешен је дужности и од понедељка званично одлази у пензију. Како је прво пренео портал Н1, пре званичног саопштења, одлука о његовом разрешењу донета је на захтев председника Србије Александра Вучића.

Вулевић је део Министарства унутрашњих послова од 1993. године, а САЈ-ом је управљао готово две деценије. Упркос дугом стажу, последњих година био је све више предмет аналитичких и безбедносних процена, не због резултата, већ због низа скандала које су пратиле његову дугогодишњу позицију.

Био је први припадник српске полиције који је завршио ФБИ академију у САД, што су бројни извори годинама тумачили као потврду његове блискости са западним обавештајним структурама. У том контексту, појављивале су се и спекулације да је његова улога у безбедносном сектору била подређена страним интересима. Управо због тога, у јавности се више пута постављало питање колико је његова позиција у САЈ-у заиста била одржива због квалитета рада а колико на основу извесних веза са страним фактором.

Иако је стекао услове за пензију, одлазак Вулевића  је одлаган, упркос упорним сумњама и неретко отвореним оптужбама на његов рачун. Последњих година његово име повезивано је и са одређеним одлукама унутар јединице које су у јавности доживљене као спорне, укључујући и наводне везе са страним службама и унутрашње поделе у САЈ-у.

Драматичан заокрет у правосуђу

Паралелно са његовим разрешењем, у правосудном систему десио се историјски преседан, Загорка Доловац, врховна јавна тужитељка, и Бранко Стаменковић, председник у Високом савету тужилаштва, први пут од када су на челу својих институција изгубили већину.

На седници Високог савета тужилаштва одржаној 5. септембра, чак шест од једанаест чланова Савета одбило је да учествује у одлучивању по предложеном дневном реду, чиме су практично делегитимисали постојеће руководство.

Овим потезом, Доловац и Стаменковић су остали без институционалне подршке у телу које би требало да штити аутономију тужилаштва, што се у стручним круговима тумачи известан као почетак краја њихове ере.

Како наводе саговорници блиски структури власти, ово је тек почетак „чишћења“ институција од кадрова који су, према незваничним проценама, годинама били „дугме за директну линију са страним утицајем“. Иако званичне потврде о томе нема, динамика потеза у последњих неколико дана показује да је реч о координисаном процесу.

Софија Марић / Васељенска