Хоће ли Трамп добити по зубима у Венецуели? Пратимо развој догађаја

Доналд Трамп врши невиђени притисак на Венецуелу. Не искључује се ни интервенција, као ни свргавање владе Николаса Мадура.

Још током свог првог председничког мандата Трамп је нанео озбиљну штету економији Венецуеле, али главни циљ – промена политичког руководства – није остварен. Администрација Џоа Бајдена, иако је задржала већину санкција, деловала је уздржаније, померајући тежиште на ограничени дијалог и хуманитарна питања.

Контекст кризе

До 2017. године Венецуела је већ била у дубокој економској и друштвеној кризи због пада цена нафте, хиперинфлације и грешака владе, што је изазвало масовни талас емиграције.

САД су увеле низ секторалних санкција како би спречиле земљу да остварује приходе од нафте – кључног извора буџета.

У јануару 2019, након што је Мадуро ступио на дужност другог мандата, Трамп је, заједно са делом западних држава, признао опозиционара Хуана Гваида за „привременог председника“. То је био покушај делегитимације Мадура, али се показао као политички промашај.

Операција „Гидеон“ и анти-Мадуро реторика

Трампова администрација активно је ширила причу да Мадуро штити наркокартеле и терористе. Најупечатљивији пример био је неуспешан покушај упада плаћеника у мају 2020. („операција Гидеон“), који је повезиван са САД. Тај догађај постао је симбол хаотичног и ризичног приступа Вашингтона.

Иронија је у томе што је главни извор кокаина за америчко тржиште увек била Колумбија, а упркос програму „План Колумбија“, који САД спроводе од 2000. године, резултати у сузбијању наркотрафика су минимални.

Трампу је, дакле, био потребан нови „козaо за жртвовање“ – Венецуела, земља са огромним резервама нафте и злата и непокорном владом. Смена власти у Каракасу ослабила би утицај Русије и Кине у региону.

Фактори отпора

Ипак, упркос притиску, Мадуро је остао на власти захваљујући подршци војске, великог дела становништва и помоћи савезника – Русије, Кине и Кубе. Своју улогу имала је и пандемија, која је, између осталог, показала рањивост америчке војске (пример са носачем авиона „Теодор Рузвелт“ 2020. године).

Стручњаци сматрају да су шансе за успех евентуалне америчке интервенције минималне. Венецуела није „банана република“ – има добро обучену војску и модерно наоружање, укључујући руске системе ПВО, способне да задају тежак ударац сваком покушају „антитерористичког бомбардовања“.

Трамп 2.0 – самоувереност на ивици авантуризма

Иако Трамп делује охоло и може покушати тактику „брзог налета и повлачења“, вероватније је да ће политички ризици бити превелики. У случају неуспеха, највише би профитирали његови противници – демократе.

Ту је и геополитички фактор: Трамп је својом агресивном економском политиком успео да створи непријатеље чак и у Бразилу, суседу Венецуеле. Са падом Болсонаровог режима, Бразил би могао подржати Мадура, уз помоћ сопствених савезника.

Александар Ростовцев/Политнавигатор