ЛАЖИ, СПИНОВИ И УДАР НА ДРЖАВУ: Како је у кабинету Доловац скројена „шпијунска афера“

Прозападна опозиција у Бриселу тражи санкције за Србију, а Загорка Доловац унутар земље, преко медија који јој служе као ПР сервис, измишља „шпијунску аферу“ и удара на Више јавно тужилаштво у Београду. Реч је о координисаном нападу на државу, заснованом на лажима и спиновима, са циљем дискредитације институција и представљања Србије као земље која „пушта шпијуне“.

Случај нестанка двојице страних држављана, Кинеза Цуја Гуангхаја и Британца Џона Милера, који су у Србији били у притвору од 24. априла 2025. године по потерници САД, једва је дочекан да се искористи за покушај политичко-медијске манипулације и дискредитације Вишег јавног тужилаштва у Београду од стране добро познатих кругова под контролом Загорке Доловац.

У званичним документима из Сједињених Америчких Држава нигде се не помиње кривично дело шпијунаже – реч је о оптужби за удруживање ради прогона и прогоњење по члану 371 америчког Кривичног законика, пред Окружним судом Централног округа Калифорније. Ипак, у јавност је преко Нове С и сродних медија пласирана потпуно другачија верзија, да је Србија „пустила акинеске шпијуне“, иако је одлуку о кућном притвору донео суд, а не тужилаштво.

Ипак, у јавности је пласирана супротна верзија. Преко портала БИРН, Крик, и платформи Нова С и сродних медија, који годинама служе као својеврсни ПР канали, врховна тужитељка Загорка Доловац и одметнути део правосуђа представили су случај као да се ради о „шпијунима“ и да је Београд постао поприште међународне афере.

Удар на Више јавно тужилаштво у Београду

Оваква медијска конструкција није ни случајна, али ни наивна, будући да је лепо упакована прича, послужила као  још један изговор за напад на Више јавно тужилаштво у Београду и његовог шефа Ненада Стефановића. У бројним спиновима овог страног медија и извештајима осталих портпарола Доловац, Ненадића и Савовићке, управо је београдско ВЈТ означено као главни кривац, чак и у предметима у којима није укључено.

Као и у свим досадашњим, Више јавно тужилаштво у Београду, у овом случају нема апсолутно никакву одговорност. У поступцима екстрадиције, улога тужилаштва је ограничена,  оно може дати своје мишљење, али не одлучује о томе да ли ће лице бити у притвору или у кућном притвору. Одлуку о мери лишавања слободе доноси суд, а у овом случају управо је судија донео решење о замени притвора кућним притвором.

Иако је процедура у потпуности спроведена по закону, медијска интерпретација је вешто заменила тезе, судску одлуку представила као одговорност тужилаштва, а цео случај употребила као повод за дискредитацију ВЈТ.

Још једна манипулација односи се на разликовање поступака екстрадиције и замолнице за међународну правну помоћ. Док се у поступцима по замолницама о свему обавештава Врховно јавно тужилаштво, у екстрадицији је надлежан суд, а тужилаштво прати предмет. У овом случају ради се о екстрадицији, па Врховно тужилаштво и није имало формалну улогу.

Ипак, страни медији су намерно створили утисак као да је београдско ВЈТ „узурпирало надлежност“ и водило поступак уместо Врховног, иако у пракси и по закону ВЈТ није учинило ништа изван својих овлашћења.

„Шпијуни“ само у прозападним медијима

Поред свих других спинова, свакако је најзанимљивији онај који је од обичног хапшења двојице мушкараца развио међународну аферу. Наиме, документи из САД нигде не садрже квалификацију кривичног дела као шпијунаже, шверца војног оружја или војне технологије.

Сви ти термини и оптужбе појављују се искључиво у прозападним медијима у Србији, где су послужили као сензационалистички елемент за пласирање тезе да је Србија „пустила кинеске шпијуне“. На тај начин, случај је не само искоришћен за унутрашње обрачуне у правосуђу, већ и за међународну компромитацију државе, у којој лично учествује врховна тужитељка Загорка Доловац, дајући легитимитет очигледним неистинама.

Познато је да је Доловац, годинама избегава директну комуникацију са медијима,ипак  у овом случају појавила се са експресним коментаром управо у Новој С. Такав наступ потврђује да су ови медији у функцији ПР канала Врховног јавног тужилаштва, али пре свега оног одметнутог дела тужилаштва који већ дуже делује као паралелна структура и која све гласније спроводи државни удар из самих институција.

Софија Марић / Васељенска