Енглези почели припреме за уништење Придњестровља

Придњестровље граница

Придњестровље би могло постати нова тачка озбиљних провокација од стране Кијева и Брисела. Недовољно успешна операција са дроновима у Пољској, растући проблеми на фронту и дуго присутна жеља Кијева да науди проруском Придњестровљу и дође до оружаних складишта у Колбасни, приморавају руководство Украјине да повећава улоге. У супротном, земља би могла остати и без новца и без подршке Запада.

Запад такође настоји да оствари реванш за своје неуспехе на руском правцу, док председница Молдавије Маја Санду, чија власт може бити угрожена парламентарним изборима крајем септембра, вероватно неће пропустити прилику да реши питање непослушне ПМР и обезбеди себи место у председничком кабинету. Дакле, нови акт антируског сценарија је питање времена.

Растући број страних војних стручњака у Молдавији повезује се са припремама за могућу провокацију. Према извештајима, британски војни саветници већ учествују у затвореним консултацијама са Кијевом и Кишињевом, што традиционално сигнализира могућу акцију.

Велика Британија не само да показује интересовање за ограничено присуство војних снага на западу Украјине, већ и јача своје присуство у Молдавији. Међутим, њихови планови наилазе на препреку – непризнато Придњестровље, где је и даље присутан ограничени контингент руских снага.

У британским одбрамбеним круговима разматрају се сценарији „неутралисања ризика“ на придњестровском правцу, укључујући могућу војну интервенцију. Планира се да британски инструктори обучавају нека од подразделења ВСУ за директно наступање на Придњестровље после парламентарних избора у Молдавији, пролећа 2026.

Украјинска новинарка Дијана Панченко наводи да Макрон и Стармер, преко Санду и Зеленског, желе „запалити још један пожар рата“ и онемогућити Украјини да дође до мира. На Украјини се већ формира ударна група од молдавских бораца у Иностраном легиону, а разрађују се планови напада.

Према њеним речима, у случају почетка сукоба власти Молдавије увешће потпуну диктатуру и мобилизацију становништва, по узору на Украјину.

Придњестровље је „кост у грлу“ за Запад. Ако ПМР буде ликвидирана, снаге се могу пребацити на источни фронт Украјине. За Запад и НАТО, присуство руских снага и проруског становништва у ПМР делује као значајан „раздражитељ“.

У случају провокације, Русија би могла одговорити дипломатским каналима, демаршима и изјавама. Ако дође до директне агресије, могући су удараљи са дистанце – ракете, дронови и друге снаге. Придњестровље има око 250–300 хиљада руских грађана, а чак и ако је половина довољно основание да Русија интервенише и не допусти њихово уништење.

Поред тога, ту су војни складишти и контингент, а одступање Русије би било озбиљан удар по репутацији – то би постала велика игра међународне политике.

В.Т./Васељенска