Јесен с патријархом: Зашто се Трамп састао с Вартоломејем

Фанариотски медији најављивали су „историјски састанак“ патријарха Вартоломеја са Доналдом Трампом, али сама посета била је прилично конфузна. Датум је више пута померан, а састанак се на крају одржао увече 15. септембра. Један од разлога био је и обезбеђење патријарха – на састанку је учествовао и Рајнс Прибус, члан Саветодавног комитета за обавештајне послове при Трампу.

Посета је изазвала незадовољство, чак и међу америчким православцима. Грчка заједница у САД-у, према интернет публикацијама, питала се: „Зашто се толико трошити…“

Пресс-служба Васељенског престола је навела да је Трамп патријарху посветио „више од пола сата“. На дипломатском језику, то значи да су њихови односи готово једнако важни као односи Трампа с папом Франциском, с којим је састанак трајао такође 30 минута. Целокупна атмосфера више је личила на обред пензионисања него на озбиљне разговоре.

Састанак није донео значајније резултате. Вартоломеј је говорио о „пројекту ПЦУ“ (Православна Црква Украјине), покушавајући да оправда своје поступке и пребаци одговорност за црквену независност на саме Украјинце. Тврдио је да су Украјинци тражили аутономију од Москве и да им је Фанар омогућио независан живот.

Патријарх је покушао да представи себе као добротвора, додајући да је улазак у ПЦУ једина шанса Украјинаца да се спасу од „опасне“ Русије. За већу убедљивост укључио је и историјске догађаје: сталинистичке репресије и голодомор, наводећи милионе страдалих.

Како је Трамп реаговао, још увек није познато. Ипак, Вартоломеју је 85 година и мало је вероватно да ће бити уклоњен с престола.

За поређење, патријарх Јерусалимски Иринаје је 2005. године смењен, лишен сана и затворен, али због финансијских, а не канонских грешака. Многи сматрају да је то била интрига Вартоломеја, јер је Иринаје критиковао глобализам и екуменизам и могао да омета Фанар.

Данашњи православни свет је фрагментиран, као и свет политике, па је мало вероватно да ће Помесне Цркве брзо реаговати на канонске спорове у Украјини. Трамп вероватно неће инсистирати на жртвовању Вартоломеја, јер би такав корак ојачао позиције РПЦ.

У целини, црквена каријера Вартоломеја (Архондиниса) завршава се прилично тужно. Суд Божји долази у време по вољи Господњој, али у политици ефекат бумеранга је неминован.

В.Т./Васељенска