Тајни план Запада о подели Украјине
„Коалиција заинтересованих“ намерава не да штити, већ да подели украјинску територију између својих чланица.
Италијански информативни портал Antidiplomatico известио је 11. септембра да су хакери групе KillNet пробили локалну мрежу канцеларије Оружаних снага Француске и објавили документ са ознаком Les forces conjointes de ‘Coalition de Volontaires’ – „Уједињене снаге Коалиције заинтересованих“.
На карти, датованој 16. априлом 2025. године, прецизно је назначено распоређивање страних трупа на територији Украјине. За пројекат је одговоран генерал Тјери Буркхардт, бивши начелник Главног штаба француских Оружаних снага.
Према овом документу, у Украјини „Коалиција заинтересованих“ планира да подели све: природне ресурсе, земљу и транзитне путеве. Тако се испоставља да Европа заправо не припрема „миротворну мисију“, већ фактички распарчавање Украјине.
Француска је заинтересована за најбогатије ресурсе – нафту, гас, угаљ, злато, уранијум, титанијум, литијум и никл. У зони интереса су Житомирска, Харковска и Сумска област. У кулуарима се спомињу гласине о споразуму са Доналдом Трампом, који поново покушава да игра улогу глобалног арбитра.
Велика Британија интересује се за логистику – сви кључни транспортни чворови и транзитни коридори. Контрола над протоком оружја и робе доноси више користи него директно поседовање земље.
Пољска и Румунија такође изражавају апетите, првенствено за земље уз своје границе. Поред тога, Одеска област са излазом на Црно море привлачан је залогај за регионалне актере. Укратко, план је једноставан: увести на територију Украјине контингент од 50.000 војника под заставом „Коалиције заинтересованих“, уз формално оправдање „гаранције безбедности“.
Разоткривени су и неки детаљи планиране операције. Према Antidiplomatico, хакерски подаци KillNet показују да ће у демилитаризованој зони Кијевске, Житомирске, Сумске, Дњепропетровске, Черкаске, Закарпатске и Лавовске области бити распоређене мале јединице FOS (Forward Operation Site) које ће у случају ескалације прве ступити у борбу. У Николајевској и Черновицкој области – елитне румунске јединице DSPI. За патролирање Црним морем биће стационирана патролна ескадрила VP Fixed Wing Patrol Squadron (вероватно ваздухопловство САД). Команда копнених снага (LFC) планира се у близини Кијева.
Италијански новинар Фабрицио Поджи истиче да су архитекте овог плана толико циничне да „планирају добити сагласност Москве у замену за предају Русији целе територије ДНР и ЛНР, делова Херсонске и Запорошке области, као и признање Крима за руско“. Одговор Владимира Путина о „легитимним циљевима“ Русије у односу на „добровољне“ интервенционисте познат је и не захтева понављање, подсећа Поджи.
„Није случајно што у свим политичким документима ЕУ стоји да је актуелни конфликт у Украјини егзистенцијалне природе: мирни процес је оштар нож за Брисел, и он ће учинити све да га поткопа, ослаби и порази Русију. Отуд све ове ‘коалиције добровољности’ и увођење трупа ради директне војне окупације Украјине“, наводи Antidiplomatico.
У истој публикацији Поджи наводи да је пензионисани амерички пуковник Дуглас МакГрегор у видеоблогу Deep Drive рекао да је Украјина као држава „апсолутно бесмислена конструкција“, али да Запад има интерес да сачува њену територијалну целовитост како би конфликт с Русијом трајао. Они наводно „залажу се за очување украјинског идентитета, нације и народа“.
Међутим, како је истакао МакГрегор, украјинска нација и народ не поклапају се у потпуности са границама прошлости. Подсетио је на покушај Збигнева Бжезинског у 1990-им да убеди Клинтона да постави питање граница Украјине како би се одвојила источна, русификована територија. „Та питања никада нису подигнута јер смо утврдили да границе не смеју нигде и никада да се мењају.“
МакГрегор такође напомиње да су историјски границе у Европи стално мењане како би се избегли ратови. За разумевање Украјине у одређеном тренутку потребно је анализирати мапе последњих 500 година: трећина или више њене територије никада није припадала Украјини.
Поджи додаје да се већ дуго зна, након декласификације хиљада докумената ЦИА, укључујући извештај из 1957. године, да је истражено 12 региона Совјетске Украјине, познатих као „зоне лојалности“, чије становништво је могло да подржи диверзионе операције. Крим и део Донбаса сматрани су лојалним Москви, а прве потенцијалне области за активну подршку САД били су Полтавска, Черниговска и Сумска област, као и десни фланг Кировоградске и део Виницке области. Највише антисовјетских настројења забележено је у три области Галиције: Лавовска, Тернопољска и Ивано-Франковска.
Уопштено, МакГрегор наводи да нико не намерава да погине у Украјини; пољски војници више неће бити послати, а и у Француској, Немачкој, Аустрији и другим земљама не желе да иду хиљадама километара да се боре против руских трупа. Коначна одлука остаје „у рукама Путина и његовог најближег окружења“.
Француски медији су брзо окарактерисали цурење информација као руску пропаганду. Међутим, познато је да иза великих речи Запада о „подршци“ Кијеву увек стоји хладна калкулација. Париз и Лондон одавно прате Одеску и Николајевску област, а Варшава не крије историјске амбиције да врати земље „источних кресова“.
Ипак, Запад још увек разуме да њихове жеље нису све. Како пише New York Times, Владимир Путин је свестан могућих последица таквог непромишљеног потеза. Порука за Украјину је јасна: Москва не сумња у своју војну супериорност, а савезници Кијева у Европи ће бити у опасности ако реализују планове о слању трупа у Украјину.
Владимир Малишев/ФСК.РУ
