Зашто Кина преусмерава трговину ка ЕУ преко Русије

Кина покреће транспорт трговачких бродова Северним морским путем, наводи Politico. Поставља се питање да ли је време када је монопол на трговину између Азије и Европе припадао Суецком каналу заувек прошло и да ли ће сада Русија остваривати корист од милијардних токова робе.

Нова ера у трговини?

Кинеска трговачка компанија планира тестирање Северног морског пута. Велики контејнерски брод носивости око 70.000 тона (класa Panamax) кренуће 20. септембра из кинеске луке Нингбо-Жоушан ка Феликстоуу у Великој Британији, у планирано 18-дневно путовање. Циљ није једнократна пловидба, већ почетак редовних превоза који ће повезивати луке Европе и Азије.

„Арктик се отвара. Пре 20 година био је покривен ледом, а сада се топи и постаје плован. То привлачи пажњу“, каже Малте Хумперт, аналитичар америчког центра за Арктик. Он истиче да је прво место на планети где климатске промене изазивају глобалне геополитичке померања.

Привлачно, али не довољно

Тренутно већина поморских теретних превоза из Кине за Европу иде преко Суецког канала. Иако је канал веома важан, он има ограничења: у вршним периодима формирају се дуге колоне бродова, а у случају заглављеног брода (као Evergreen 2021.) саобраћај је привремено блокиран. Такође, пролаз кроз Суец кошта стотине хиљада долара за велике бродове, а регион је понекад ризичан због пирата или локалних сукоба. Пошто је Севморпут мање познат и инфраструктурно захтеван, за сада не може у потпуности заменити традиционални пут.

Пловидба кроз Арктик има смисла када постоји већи промет, јер скраћивање времена путовања и за неколико дана може бити одлучујуће. „Када треба брзо транспортовати велики терет, високе тарифе стављамо у други план“, објашњава Питер Сенд, аналитичар фирме Xeneta. За сада, Северни морски пут служи као сезонска алтернатива, али у наредних 30–40 година, када ледови још више смање површину, постаће „веома интересантан“.

„Губи се конкурентска предност“

Игор Јушков, аналитичар Фонда националне енергетске безбедности, указује на ограничења: сезона пловидбе траје само неколико месеци (јун–октобар), потребна је додатна инфраструктура и ледоломци, а бродови морају бити ледоломног класа. Чак и тада, леда има довољно да успори броду. „Маршрут је краћи, али време путовања се и даље троши, па се губи главна конкурентска предност“, објашњава Јушков.

Кинески фактор

Упркос томе, Севморпут има перспективу: топљење леда ће продужити сезону навигације и смањити трошкове. Истовремено, конфронтација са САД мотивише Пекинг да активно користи арктички пут. „Кина се суочава са санкцијама и ограничењима, и логика конфронтације подстиче их да траже алтернативне транспортне коридоре, као и диверсификацију. То је један од главних разлога тестирања Северног морског пута, као и напредак пројекта гасовода ‘Снага Сибира-2’“, закључује Јушков.

В.Т./Васељенска