Да ли је време за реорганизацију специјализованих тужилаштава ?

У јавности се већ неко време говори о реорганизацији Јавног тужилаштва за организовани криминал познатијег као „специјално тужилаштво“ или „специјала“, али да ли ће се то и догодити зависи од много фактора, а највише од оцене стручне јавности и политичке воље да се ово тромо, споро тужилаштво и без резултата у борби против високе корупције коначно преобликује у Посебно одељење Вишег јавног тужилаштва у Београду које се у протеклих неколико година истакло по ефикасном прогону свих облика криминалитета.

Према сазнањима до којих је наша редакција дошла, постоји могућност да једна стручна невладина организација ускоро Министарству правде упути иницијативу за измену закона који уређује ово питање – Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције.

Суштина иницијативе је уподобљавање судске и тужилачке организације, јер сада постоје два „специјализована“, а заправо хибридна тужилаштва – за организовани криминал и за ратне злочине и оба поступају пред посебним одељењима Вишег суда у Београду, а пред којим поступа и Више јавно тужилаштво у Београду са својим општим и посебним одељењима.

Иницијатори сматрају да је потребно уподобити организацију Вишег суда са Вишим јавним тужилаштвом уз доношење измена закона у циљу реорганизације специјализованих тужилаштава у форму посебних одељења унутар Вишег јавног тужилаштва у Београду, ради ефикаснијег, рационалнијег и функционалнијег система кривичног гоњења организованог криминала и корупције, као и јачања координације унутар јавнотужилачког система.

Они очекују да би се на тај начин смањили административни трошкови, повећала флексибилност у управљању људским ресурсима, побољшала сарадња са другим одељењима и тужилаштвима и истовремено унапредила транспарентност и контрола у раду.

Према тој иницијативи, како сазнајемо, ЈТОK би се преобликовало у Посебно одељење за организовани криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду.

На његовом челу би био главни јавни тужилац ВЈТ у Београду који би на мандат од четири године постављао руководиоца Посебног одељења за организовани криминал из реда тужилаца ВЈТ у Београду уз услове одређеног броја година рада и искуства у кривичној материји.

Такође, рад овог одељења пратила би организациона јединица МУП-а надлежна за сузбијање организованог криминала, а као и до сада, и Посебно одељење Вишег суда у Београду за организовани криминал, Посебно одељење Апелационог суда у Београду за организовани криминал и Посебна притворска јединица Окружног затвора у Београду.

У том смислу били би настављени и сви поступци који су у току пред досадашњим ЈТОK и посебним одељењима судова у складу са важећим прописима.

На исти начин би реорганизацију требало извршити и када је у питању Јавно тужилаштво за ратне злочине, сматрају иницијатори ових измена.

Подсетимо на случајеве који су се водили пред ЈТОK, а који никада нису окончани правоснажним осуђујућим пресудама, већ напротив – ослобађајућим и то након 5 до 10 година суђења, неизмерних судских трошкова, уништених живота и каријера.

Управо због неспособности овог тужилаштва да докаже кривицу окривљених и данас грађани Србије плаћају (кроз издвајање из буџета) због неоснованих хапшења, притвора, изгубљене добити, нарушене части и угледа окривљених који су на крају ослобођени од оптужби ЈТОK.

Само због ослобађајуће пресуде тзв. „стечајној мафији“ издвојени су милиони динара из буџета, а ту је и Мирослав Мишковић који државу тужи и у иностранству и пред домаћим судовима, затим Станко Суботић, као и сваки бивши министар који је „каобајаги“ одговарао, а да не говоримо о томе што јавност никада није сазнала ко је убио новинара Славка Ћурувију.

Наиме иако је скоро 10 година држало у неоснованом притвору окривљене за убиство Ћурувије , ЈТОK није успело да докаже њихову кривицу па их је суд ослободио и они сада наплаћују све што су изгубили у животу због овог процеса.

Осим почетних успеха у борби против организованог криминала и осуђујућих пресуда због убиства премијера Зорана Ђинђића и политичара Ивана Стамболића, побуне ЈСО, и низа злочина земунског клана, ово тужилаштво је једноставно забаговало.

Сада води процесе против Шарићеве групе и групе Вељка Беливука, можда и ту „кока неко зрно успеха набоде“, али основну улогу због које је основано још није оправдало.

Јер ово тужилаштво има улогу да се бори против тзв. високе корупције – а шта је радило у протекле 22 године по том питању ?

Рекло би се свашта, али без конкретних резултата – осуђујућих пресуда за високу корупцију.