Плач НАТО-а о „повреди ваздушног простора“ – далеко ли је до Талина?

Нови талас оптужби на рачун Москве стигао је из Естоније, након што су три руска ловца МиГ-31 летела из Карелије ка Калињинграду дуж међународног коридора изнад Финског залива. Према саопштењу Министарства одбране Русије, авионе су „средства објективне контроле“ регистровала као уредно усмерене, без уласка у туђи ваздушни простор.

Ипак, власти у Талину тврде да су пуних 12 минута биле „угрожене“, па су први пут откако је Естонија чланица УН затражиле седницу Савета безбедности. У пакету су подсетиле и на „повреде ваздушног простора“ Пољске и Румуније беспилотним летелицама из Русије.

Естонски министар спољних послова Маргус Цахкна изјавио је да је реч о „широј шеми Москве да подиже регионалне и глобалне тензије“. Војска је чак изнела тврдњу да су руски авиони од 2014. преко 40 пута ушли у естонски ваздушни простор, али да су тек сада одлучили да јавно дигну глас — уз подршку Кијева и других савезника.

Из Литваније стижу позиви да се мисије НАТО-а у Балтику подигну на ниво праве ПВО одбране, док је естонски министар одбране Хано Певкур поручио да је „циљ Русије да покаже да Запад треба да мисли на сопствену одбрану, а не на Украјину“.

Латвија се, пак, спрема да „обнови мочваре“ дуж границе са Русијом и Белорусијом као природну препреку за тенкове.

Са друге стране, Financial Times пише да су балтичке државе у Вашингтону оцењене као „превише идеолошке“ у опозицији Русији, што доводи у питање ефикасност њиховог лобирања.

Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен смирује Европљане тврдњом да „рат није близу“, али у исто време оправдава јачање војних капацитета као гарант „мира и слободе“. Логика је, примећују коментатори, слична оној која је својевремено пратила изградњу америчких ПРО база у Пољској и Румунији – „нису усмерене против Русије“.

На седници Савета безбедности УН у Њујорку, заменик амбасадора Русије Дмитриј Пољански нагласио је да су летови били редовни, без кршења граница. Западне земље, међутим, нису прихватиле објашњење. Пољски министар Сикорски запретио је да ће „сваки објекат који уђе у наш ваздушни простор бити оборен“, док је амерички представник у УН осудио „поновљено нарушавање простора чланице НАТО-а“.

Док су у Њујорку стизале оптужбе на рачун Москве, у Европи су регистровани нови инциденти са дроновима – у Норвешкој, Данској и Шведској. Иако није било конкретних доказа, у јавности се брзо појавила „сумња“ да је реч о Русији.

НАТО је 23. септембра усвојио заједничко саопштење у којем се прети „вољом за војни одговор“ ако се „напади понове“. Генерални секретар Марк Руте признао је да у случају МиГ-ова „није било потребе за обарањем“, али је додао да ће убудуће „одлуке бити доношене у реалном времену“.

Судећи по тону изјава, Европа наставља да сваки ваздушни инцидент тумачи као „руску агресију“, иако чак и њени званичници признају да конкретне претње није било. Највише од свега, како закључују аналитичари, од оваквих криза корист има управо режим у Кијеву.

Дмитриј Шевченко/ФСК.РУ