ЦРНА РУПА ЕВРОПЕ Курти их је уканалио за сва времена, Приштина под стегом ЕУ и САД, живе од данас до сутра!

И док званичници причају о економском расту, стручњаци упозоравају да се тзв. Косово суочава с озбиљним финансијским и политичким проблемима. Из Института ГАП поручују да је реч о последицама економских мера ЕУ, а аналитичари томе придодају и све већи увоз и инфлацију.

Из тзв. Владе Косова у техничком мандату поручују да је све у најбољем реду. БДП у другом кварталу порастао на 4, 58 одсто.

„У поређењу са другим кварталом 2024, када је раст био 4,32 одсто, јасно је да имамо убрзање. И овога пута, чињенице и бројке демантују тврдње опозиције о економском правцу Косова“, тврди министар финансија у техничком мандату Хекуран Мурати.

Цитира податке Агенције за статистику о економском расту: у грађевини 4, 15 посто, финансијским и осигуравајућим делатностима – 8, 79 посто, прерађивачкој индустрији 3, 34 процента…

Мурати заправо демантује низ економиста. Међу њима је и Сафет Грџалију који тврди да влада у техничком мандату преувеличала економски раст.

Наводи да је инфлација, уместо званичних 4, 5 одсто, у стварности – двоцифрена.

И према анализи института ГАП лажна држава Косово се суочава с озбиљним финансијским и политичким последицама мера ЕУ уведених јуна 2023.

Прецизирају: од тада до данас обустављено више од 613 милиона евра, углавном преко програма ИПА и Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WБИФ).

Координаторка ГАП-а Рона Жури изјавила је да је 7,1 милион евра изгубљено након што је за неколико ИПА 2020 пројеката истекао рок, а да су највише погођени пројекти у области животне околине, енергетике, дигитализације и културе.

Истовремено, према статистичким подацима од јануара до септембра ове године, тзв. Косово је увезло робу у вредности већој од пет милијарди евра, односно за пола милијарде више него у истом периоду прошле године.

Дијалог и последице

Програмски директор организације „Нови трећи пут“ Димитрије Милић каже у разговору за Косово онлајн је директна последица економских мера ЕУ све већи увоз који је, илуструје, прошле године био у размери 7:1 у односу на извоз.

Овај аналитичар је уверен да тзв. Косово без нормализације односа са Западом, али и повратка дијалогу, не може да рачуна на већа улагања из ЕУ.

„Привреда је, када говоримо о извозу и економској размени у највећој мери повезана са ЕУ и са државама региона. Сектори који традиционално обележавају извозни сектор Косова су метали, руде и минерали. Ти сектори су до сада највише извозили иако је косовска економија у великом делу зависна од увоза. Тај однос је у 2024. отприлике био 7:1 у корист увоза“, истиче Милић.

Додаје да је за тзв. Косово највећа баријера за већу међународну помоћ чињеница да нема статус кандидата за ЕУ.

„У случају добијања статуса кандидата та помоћ би се значајно увећала. Наравно, то подразумева да би се смањила политичка изолација која тренутно постоји у међународној сфери, првенствено од западних држава. Када би се ти односи нормализовали, онда би тренутни оквир за помоћ био солидан. Али, тек са стицањем статуса кандидата помоћ би се увећала“, истиче Милић.

Ту превасходно мисли на ИПАРД програм, али и неке друге – предприступне фондове.

Наглашава да је за укидање казнених мера ЕУ потребно да нова косовска влада поново успостави дијалог са Бриселом, а затим и када је реч о дијалогу Београда и Приштине.

То би, прецизира подразумевало и избегавање ескалаторних мера Приштине.

„Оне су и генерисале тај вид међународне изолације, односно сумње западних држава, па и мере ЕУ. У суштини, нормализација односа са Западом и наставак дијалога о нормализацији односа између Београда и Приштине, то су главни услови да би се све вратило у претходне, предвиљиве токове“, сматра Милић.

Цена тврдоглавости

Председник Косовске пословне алијансе Агим Шахини истиче да је тзв. Косово једино на Западном Балкану зависи 87 одсто од увоза производа.

Истовремено, наглашава да је због тврдоглавости и грешака у корацима владе, тзв. Косово суочено и са санкцијама ЕУ и САД, а да цену плаћају сви грађани.

„Косово је једина земља на Балкану које скоро 87 одсто зависи од увоза. У овој години ми ћемо увозити скоро седам милијарди евра робе од различитих држава. Толико готових пара ћемо ‘извести’ ван Косова. Косово нема стратегију како да се повећа домаћа производња и ми зато зависимо од страних производа“, наглашава Шахини за Косово онлајн.

Подсећа да је под казненим мерама и ЕУ, али и САД.

„У овом периоду имамо казнене мере и од ЕУ, а где су губици скоро милијарду евра. То трпе сви грађани Косова, и привреда, администрација, приватни сектор… Сада имамо и друге санкције, од САД. Косово је сада у рангу као Русија, Белорусија и Кина. Косово је четврта држава која има мере од САД, посебно након суспензије стратешког дијалога. То ће јако утицати и на наше послове и на инвестиције на Косово. Влада Косова прави грешке у корацима, а те грешке ми плаћамо као грађани“, истиће Шахини.

Подсећа да је ЕУ увела казнене мере тзв. Косову због понашања Аљбина Куртија, а да последице трпе сви грађани.

„Јако је тешко укинути неке мере када се донесу. Али, те мере су од почетка биле тешке. Не кажем да нису донете праведно, али ЕУ те мере није предузела против грађана Косова него против премијера Косова који се понашао тврдоглаво према међународној заједници, и Европљанима и Американцима. А грађани највише осећају те мере“, поручује Шахини.

Стране инвестиције и дознаке

Истраживач студија безбедности Никола Вујиновић сматра да се суштина економије претворила у увоз и дознаке дијаспоре, а да је једна од последица мера ЕУ и недостатак директних страних инвестиција.

„Без директних страних инвестиција ни једна економија у развоју не може да напредује. Изостанак тих инвестиција, изостанак европске помоћи као вид санкција које Косово трпи од стране ЕУ, директно утичу на економски развој. Дакле, не развија се инфраструктура, не развија се тржиште, не развијају се мала и средња предузећа. Увоз и стране дознаке косовских грађана из иностранства постају суштина економија што је неодрживо на дуже стазе“, истиче Вујиновић за Косово онлајн.

Представници ЕУ најавили су постепено укидање казнених мера тзв. Косову, а Вујиновић наглашава да ће се то догодити тек када званична Приштина испуни веома јасне захтеве Брисела из јуна 2023. године: слободне изборе и смањење тензија на северу Косова, али и промену односа према српској заједници и формирање ЗСО.

Додаје да је проблем што се од свих мера ЕУ донекле спроводе само неке финансијске.

„Од свих тих мера суштински само је мера која је финансијска – спречавање да фондови финансирају пројекте на Косову заиста се и поштује, а све ове политичке мере, мање или више зависно од лидера на евопском нивоу. Видите, Османи је била у Коперхагену, а она по тим мерама не би смела тамо да буде. Тамо су били европски званичници са којима она не сме да комуницира због тих мера“, сматра Вујиновић.

Отуда снагу мера ЕУ не види толико у „нефинансијском“ делу санкција колико у ослобађању заробљених средстава из разних фондова.

То је, прецизира, могуће тек када тзв. Косово испуни јасне захтеве Брисела.

„Суштина је само да се одобре финансијска средства које је заиста потребно за преживљавање косовске економије, а за то је потребно да имамо слободне изборе на северу Косова, смањење политичког насиља над спрском заједницом и ЗСО“, закључује Вујиновић.

Косово онлине