Тужилац сам себе ухватио у лажи: Јосимовић прво тврдио једно, а онда подигао оптужницу која све то демантује

Српска јавност је, након трагедије која се догодила 1. новембра у Новом Саду, с правом тражила истину и одговорност. Уместо тога, добили смо оптужницу која делује више као политички памфлет него као резултат озбиљне истраге. А сада, тужилац који је ту оптужницу саставио, сам себе је разобличио.

Документ који је потписао виши јавни тужилац у Новом Саду, Слободан Јосимовић, 15. септембра, само дан пре подизања званичне оптужнице, садржи објашњења која у потпуности побијају оно што је касније сам тврдио у свом другом акту. Да поједноставимо: тужилац је сам себе демантовао, црно на бело.

У образложењу зашто је одбио предлог адвоката Немaње Алексића да се укључи FBI ради независног вештачења, Јосимовић тврди да је „утврђено да експлозија није била узрок пада надстрешнице“. Нико у Србији и није помислио да је у питању експлозија , то зна сваки пролазник, свако дете. Па чему онда уопште такво вештачење?

Шта Јосимовић није урадио? Није проверавао вибрације. Није наручио испитивање на присуство хемијских супстанци. Није реаговао на пријаву Ђуре Рацe, оца једне од жртава. Није желео ни да га прими, јер се његова прича није уклапала у списак кривих који је, изгледа, сачињен већ прве ноћи.

Исти тај Јосимовић, дан касније, подиже оптужницу у којој , ни мање ни више, тврди да узрок пада није био „екстерни утицај“, него корозија и додатно оптерећење услед радова. Дакле, сам признаје: конструкција је била стара, слабо одржавана и преоптерећена приликом реновирања. А ко је онда крив?

Уместо да се фокусира на одговорне, оне који су пројектовали, надзирали или градили, Јосимовић на оптуженичку клупу шаље политичке функционере који нису имали никакве везе са изградњом или техничким аспектима радова.

Зашто? Зато што, изгледа, није било довољно „звучно“ да се на списку нађу стварни актери. Јавност тражи жртвено јагње, па је тужилац дао познате личности Весића, Димовску и друге. Није важно што нема доказа. Није важно што је сам у званичном документу навео узрок, старост конструкције и технички пропусти. Важно је да оптужница има „тежину“ у медијима.

Све време, неки други , стварно одговорни остају недодирљиви. Проректор Ђокић, директор Инфраструктуре Милошевић, људи који су потписивали технички пријем и гарантовали безбедност нигде их нема. Ни реч. Зашто? Зато што су на фотографијама са тужиоцем Ненадићем и главним блокадним активистом Бодирогом. Па су, изгледа, тиме заслужили имунитет.

И даље нема одговора на питање: зашто су одмах након трагедије уклоњени сви остаци надстрешнице? Зашто нису узети видео-снимци са железничке станице? Шта је тачно радио човек по имену Бачулов, чије присуство тог јутра на месту несреће нико не може да објасни?

Ово више није случај „грешке у процени“. Ово је директно поигравање са правдом, породицама настрадалих и грађанима Србије. Ако тужилац својим рукама пише документ у коме стоји једна истина, а сутра дан подиже оптужницу у којој тврди супротно, о каквом правосуђу ми онда уопште говоримо?

Како је најавио председник Републике, време одговорности тек долази. То треба да знају и Слободан Јосимовић и Загорка Доловац, као и сви који су годинама чували леђа појединцима у систему, по цену истине, правде и људских живота

Васењенска