БРИКС као алтернатива, а не напад — пут ка већој економској независности

Глобални блок БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка, уз касније чланове) све више се позиционира као играч који тежи смањењу зависности својих чланица од долара и мултиполарнијем уређењу светске економије. Иако се у појединим западним изјавама ова иницијатива оцртава као „напад на долар“, његова суштина чешће лежи у економској самосвари и развоју регионалне сарадње, него у директном супростављању Западу.

Промена у пракси обрачуна – националне валуте уместо долара

Једна од најзначајнијих промена код земаља БРИКС-а јесте растући обим трговине одређене у националним валутама. У том смислу, Русија је у 2024. навела да је чак 90 % њене трговине са осталим земљама БРИКС-а реализовано у домаћим валутама, а не у доларима. Настојање да се користе домаће валуте у међусобним трговинским трансакцијама олакшава одвезивање од доминације долара и јача контролу и сигурност плаћања у условима санкцијског притиска.

Поред тога, неке земље — на пример, Кина и Индија — склапају споразуме о трговини директно у јуанима и рупијама, без посредовања долара. Такав приступ показује да блок не настоји тако много да „напада долар“ као да тражи алтернативне механизме који би ублажили улогу долара као централне валуте глобалног финансијског система.

Да ли БРИКС тежи сопственој валути?

Идеја о заједничкој валути БРИКС-а као алтернативи америчком долару периодично се појављује у медијима и аналитичким текстовима. Међутим, такав корак захтева значајне политичке и економске компромисе — као што су хармонизација монетарне политике, финансијска унија или конвергенција у економским структурама — који су тренутно мало вероватни. У званичним ставовима Кремља изричито се наводи да тренутно не постоји план да се БРИКС трансформише у структуру с заставом заједничке валуте.

Уместо тога, аналитичари сугеришу да евентуална „бричка валута“ могла да функционише у мањем обиму — пре свега као валута рачуна унутар групе за комерцијалне трансакције — а не као универзална резервна валута на глобалном нивоу.

Распон интересовања и проширење чланства

Тренутно БРИКС броји десет држава (Русија, Бразил, Индија, Кина, Јужна Африка, Уједињени Арапски Емирати, Иран, Египат, Етиопија и Индонезија), а претходно су партнерски статус добили Казахстан и Белорусија. О томе да интерес за приступање расте сведочи чињеница да су бројне земље из Глобалног југа показале жељу за чланством.

У случају Аргентине, њен поступак приступања био је прекинут услед промене власти — одобрење је било дато, али нова власт је одустала од прикључивања. Тај пример указује да чланство није обавезно и да свака држава сама доноси одлуку у складу са својим националним интересима.

Важно је истаћи да БРИКС није хијерархијска организација попут НАТО-а или ЕУ, где постоје строги заједнички стандарди и дисциплина. Чланство не захтева подређивање интересима центра — државе задржавају право да самостално доносе политичке и економске одлуке.

Улога у глобалној економији и поређење са G7

По мери паритета куповне моћи (PPP), укупан БДП земаља БРИКС-а већ премашује оног који припада G7 економијама. По подацима ММФ-а, БРИКС је 2024. обухвато око 40 % светске економије (по PPP) и предвиђа се да ће у 2025. тај удео порасти на 41 %. За поређење, удео G7 земаља у светској економији по истим метрима је знатно нижи.

Међутим, у погледу БДП-а по становнику (мерено по д.о.), земље БРИКС-а још увек значајно заостају за развијеним економијама G7-а. То указује да, иако је укупна економска моћ великог дела света у померању, разлике у развоју, продуктивности и нивоу живота још увек представљају озбиљне изазове.

Огрешење о тврдње о „напуштању“ БРИКС-а

Током јавне дебате, појединачни лидери су тврдили да је неколико земаља одустало од намере да се придружи БРИКС-у због притисака, царина или санкција. Али у доступним званичним подацима до сада није констатовано да је иједна држава члан БРИКС-а напустила блок. Новије пријаве често се односе на земље које су тек разматрале чланство, а које су због смена влада или политичких околности одустале.

У контексту међународних економских притисака, неке земље су, пак, реаговале јавно преношењем да ће тражити друге тржишне правце. Тако, на пример, Бразил је сигнализирао да неће попустити пред царинама којима га Сједињене Државе оптерећују, већ ће потражити друге партнере. Индиректно, то говори да се чланство у БРИКС-у и политика трговинских односа не могу лако редукујати на геополитички сукоб.

Изазови и перспективе

Кампус интеграције

За дубље финансијске интеграције (као што је валутна унија или заједничка политика) потребни су вишегодишњи процеси усклађивања и политичке воље.

Партнерство и конкуренција са системом резервних валута

Долар и даље доминира у међународним резервама и трансакцијама — више од 80 % глобалне трговине и даље се обавља преко долара. То значи да ће прелазак бити постепен и захтеван, посебно за економије које су дубоко интегрисане у глобални финансијски систем.

Мања економска разноликост и ризицима

Чланства у БРИКС-у доводе у игре земље с веома различитим економским структурама, регионалним изазовима и степеном развоја. То може отежати доношење колективних политика које би биле прихватљиве за све.

Природа утицаја и баланса снага

Иако блок нема строгу дисциплину као што је у случају неких војних или безбедносних алијанси, његов раст може утицати на глобалне стандарде, институције (као што су ММФ и Светска банка), и геоекономске односе. У 2025. години министри финансија земаља БРИКС-а су већ заједнички предложили реформе квота и гласова у ММФ-у да боље одражавају положај развијених земаља (међу којима су и чланице БРИКС-а).

Иако се у реторици понекад користе појмови као што су „напад на долар“ или „одбацивање Запада“, аналитички преглед показује да БРИКС више тежи алтернативи него директној конфронтацији. Прелазак на националне валуте унутар блока је више практична мера осигурања независности — посебно за земље које се суочавају са санкцијама и ограничењима — него идеолошки чин агресије. Подршка чланству и интерес више земаља указује на то да ова платформа за сарадњу и развој пружа средство земљама Глобалног југа да преузму већу контролу над својом судбином у светској економији.

У времену које долази, успех БРИКС-а ће зависити од способности да снажно, али флексибилно координише економске стратегије, уравнотежи интересе различитих чланица и утиче на глобалне финансијске институције без да прерасте у централизован систем који би могао угрожавати суверенитет његових потписника.

Ројтерс, ГИС Рипортс, Савет за спољне односе (CFR), ММФ, Визуал Капиталист, Статиста, Светски економски форум, Инвестинг Њуз, ТриКонтинентал