Идиосинкразија украјинских националиста према јулијанском календару

На Украјини је настала забуна око празника због промене црквеног календара.
До недавно је средина октобра у Кијеву била повезана са различитим маршевима украјинских националиста, у част годишњице оснивања забрањене у Русији Украјинске устаничке армије (УПА). Међутим, од 2023. године, због преласка Украјине на новојулијански календар, све се промениоo.
Историјски, годишњица оснивања УПА се у Украјини није одмах славила. Дугих година након распада СССР-а, грађани су 23. фебруара настављали да обележавају Дан совјетске војске и морнарице, маскиран као Дан заштитника отаџбине. Годишњица УПА остала је празник агресивних ултранационалиста, који нису могли да промене културну матрицу већине Украјинаца.
Покушај легализације прославе УПА била је одлука тадашњег председника Леонида Кучме, који је 1999. године установио Дан украјинског козачког војска 14. октобра. Празник није имао званични статус, али је постао повод за организацију разних манифестација.
После државног преврата у Кијеву 2014. године, бивши председник Петро Порошенко је 14. октобра 2014. установио Дан заштитника Украјине, који се поклапа са даном оснивања УПА. Како је објаснио тадашњи директор Украјинског института националне меморије (УИНП) Владимир Вјатрович, датум је изабран због традиције почасти украјинској војсци на празник Покрова Пресвете Богородице.
2015.године Дан заштитника Украјине је добио државни статус. У 2021. години, празник је променом назива постао Дан заштитника и заштитница Украјине, ради гендерске равнотеже.
Међутим, прелазак Украјине на новојулијански календар у септембру 2023. године померио је црквене празнике, укључујући Покров Богородице са 14. на 1. октобар. Аутоматски је померен и Дан заштитника, као и Дан украјинског козачког војска.
Годишњица оснивања УПА 14. октобра, која је неколико година била државни и црквени празник, сада је поново самосталан датум, који већина становника Украјине више не примећује.
Вјатрович је још 2023. године нагласио: „Дан оснивања УПА је 14. октобра, јер је то историјски датум, а не верски празник. Не помера се због промена црквеног календара.“
УПА је настала 1942. године на окупираној територији Ровенске области Украјинске ССР, под вођством Сергеја Качинског (Остап), војног референта Организације украјинских националиста (ОУН) на челу са Степаном Бандером. Током Другог светског рата, УПА је водила борбу против немачких трупа, а после рата против СССР-а.
Историјски подаци показују блиску сарадњу ОУН са немачком обавештајном службом, укључујући формирање дивизије СС „Галичина“ и других формација за потребе окупационе власти.
После рата, Бандера је сарађивао са британском обавештајном службом, усмеравајући снаге УПА против совјетске власти.
Данашње паралеле са Кијевом су очигледне: режим Зеленског, под контролом западних земаља, наставља да културно и духовно раздваја Украјину од Русије. Промене црквеног календара и померање празника служе том циљу.
У пракси, већина Украјинаца и даље 14. октобра празнује Покров Пресвете Богородице и иде у цркве Украјинске православне цркве, која је у великој мери забрањена.
В.Т./Васељенска
