СИСТЕМСКА ПРЕВАРА: Након открића о неакредитованом факултету, кандидаткиња за ВСС фалсификовала биографију

Након скандалозног сазнања да кандидаткиња за члана Високог савета судства, једног од највиших правних институција у држави, Братислава Коловић Недељковић, судија Првог основног суда у Београду, од образовања има приватни правни факултет који у време њеног дипломирања није чак ни имао акредитацију, уследио је невероватан наставак. Наиме, уместо да јавности објасни како је могуће да неко без акредитоване дипломе годинама обавља посао судије, Коловић Недељковић је отишла корак даље, и у свом званичном личном листу достављеном Високом савету судства,  навела да је дипломирала на „Правном факултету у Београду“ , што је кривично дело.

У документу који је  из Првог основног суда у Београду, где Братислава Коловић Недељковић обавља дужност, достављен Високом савету судства , под рубриком „завршени факултет“, наведено је да је дотична дипломирала на Правном факултету у Београду.

Истина је, међутим, као што је наш портал већ извештавао, да је Коловић студије завршила на Правном факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду, у оквиру Привредне академије, приватне установе која у моменту њеног дипломирања, 2008. године, није имала акредитацију.

Дакле, у званичном акту који се шаље државном органу, судија је лажно навела државни факултет као место стицања дипломе, како би прикрила чињеницу да је завршила приватни неакредитовани факултет, који у то време није имао ни законско право да издаје звања дипломираних правника.

Марифетлуци Васовићкине кандидаткиње иду толико далеко да више није реч само о нестручности, него о свесном покушају преваре система, злоупотреби поверења и гажењу закона који би та иста судија требало да штити. И све то у тренутку када се кандидује за места члана у институцији која ће сутра бирати судије у Србији.

Према оценама правних стручњака, овакво понашање не само да представља тежу повреду службене дужности, него и основ за дисциплински поступак и моментално разрешење, уз могућност кривичне одговорности због фалсификовања службене исправе. У свакој уређеној држави оваква неправилност би била довољна за суспензију и хитну проверу веродостојности дипломе. Али у систему који годинама граде и контролишу кадрови демократских правосудних реформи, правосудне институције постале су уточиште за политички подобне, а не за стручне и одговорне људе.

Недавно је у фокусу јавности због исте ситуације био и шеф Првог основног јавног тужилаштва, Љубивоје Ђорђевић, који већ петнаест година седи у фотељи, али своју диплому никада није показао јавности.

Још пре више од деценије, новинари су тражили доказ о његовом образовању. Ђорђевић је то одбио, позивајући се на „приватност“. Такав одговор можда би био прихватљив за приватног предузетника, али не и за човека који води једно од највећих тужилаштава у држави.